Intervju sa našim pedijatrom dr Sonjom Bašić povodom Svetskog dana deteta

Danas je Svetski dan deteta! Proglašen je 20. novembra 1954. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije UN su usvojile Deklaraciju o pravima deteta. Tačno 30 godina kasnije usvojena je konvencija o pravima deteta.
Na tu temu razgovarali smo sa dr Sonjom Bašić, pedijatrom u Poliklinici Perinatal.

Šta mislite o tome koliko se status deteta promenio do danas?
Jedan od kriterijuma kao pokazatelj razvijenosti jednog društva je i nivo brige o deci. Nekoj deci kvalitet života je dostigao skoro nivo idealnog, a u nekim delovima sveta ni onaj osnovni, uključujući i sam život ne može da se obezbedi.

Govorimo o pravima deteta i tražimo razne modele kako da prevaziđemo različitost. Na koji način se to postiže?
Mislim da je od najranijeg detinjstava važno da deca nauče da je u redu biti različit. Mi im moramo dati primer za to, pre svega svojim ponašanjem (objasniti detetu šta znači npr. invaliditet i pomoći takvom detetu ili osobi uopšte). Spoljna lepota je relativan pojam, boja koža nije preduslov ni za šta posebno. Jezičke barijere deca najlakše prevazilaze, a religija je potpuno privatna stvar.

U poslednje vreme smo svedoci veoma prisutne agresije među decom i uzrast dece koja ispoljava nasilje je sve mlađi. Šta mislite o tome?
To je jako kompleksno pitanje, a odgovor se nalazi u samom pitanju. Deca kopiraju odrasle, i njihovo ponašanje je preslikan model njihovih međusobnih odnosa. Kada odrasli rešavaju konflikte agresijom deca misle da je to opravdano i na taj način nekada jačaju i samopouzdanje.
Zlostavljanje fizičko, mentalno, seksualno je apsolutno nedozvoljeno i svi treba na tome da radimo. Mogli bi čak govoriti o tome da je neophodno da stvorimo strategiju zaštite protiv progonitelja bilo koje vrste. To se odnosi i na induvidualni nivo i šire na društvo.

Jedno od prava je i pravo na zdravstvenu brigu to podrazumeva i preventivu, tj vakcinaciju. Zašto je to sad postalo problem?
U našoj zemlji zdravstvena briga, pogotovo dece je zaista na visokom nivou a preventiva nije samo vakcinacija, ona podrazumeva i prevenciju slabovidosti, oštećena sluha, dijabetesa, astme, hipotireoze...
Ali, sada je aktuelna tema:”Da li dete vaksinisati ili ne?”
U pozadini svega ja mislim da je neznanje i neobaveštenost. Nekompetentna mišljenja i pogrešni zaključci napravili su pometnju tako da bi trebalo mnogo ozbiljnije i odgovornije o tome edukovati roditelje. Veoma opasne i teške bolesti su iskorenjene upravo zahvaljujući vakcinaciji. Postoji ozbiljna opasnost da se one vrate ukoliko se obuhvat vakcinacije smanji, jer je onda i kontrola takve epidemiološke situacije veoma teška i, bojim se, da bi mogla neke nesagledive posledice da donese.

Kada kažemo deca, prva asocijacija nam je igra i radost. Da li baš sva deca imaju pravo na igru, odmor, slobodno vreme...?
Nazalost , neka deca rade u rudnicima, obavljaju teške fizičke poslove u poljima, pitanje je imaju li vremena i za odmor i spavanje, a da ne govorimo o igri.
Adekvatna ishrana je tek posebno pitanje.
Deci moramo omogućiti da prožive detinjstvo kao jedan od najlepših peroida života. Tada bi trebalo da su bezbrižna, da kroz igru uče nova znanja i veštine koje će im pomoći da budu samostalni odrasli ljudi.

Svi moramo raditi na tome da deca mogu sva svoja prava da iskoriste, mislite li da osim prava deca imaju i obaveze?
Naravno. Dete u skladu sa svojim uzrastom i mogućnostima može da skloni svoje igračke posle igre, da namesti krevet, postavi sto, da ode u radnju, da brine o svom priboru i udžbenicima. Zar njegova obaveza nije i da uči i da bude odgovoran (jednim delom) i za uspeh u skoli.

Zašto je to ustvari važno?
Važno je zato što se disciplinovanjem deteta i našim ponašanjem šalje dobra poruka da ako se detetu omoguće njegova prava a ono odgovorno postupa jednog dana će biti i odgovoran kao odrastao član društva, kako prema društvu, tako i prema svojoj porodici.
I zato mislimo na decu svakoga dana a ne samo na Svetski dan deteta!