Intervju sa prof. Draganom Bogdanović Stojanović

U susret obeležavanju Svetskog dana borbe protiv raka dojke (24.oktobar), popričali smo sa našom profesorkom.

Dragana Bogadnović Stojanović odgovorila je na par veoma korisnih pitanja vezanih za uzrok, prevenciju i dijagnostiku ranog otkrivanja raka dojke.

1. Koji su faktori rizika koji dovode do karcinoma dojke?
Karcinom dojke je pošast 21 veka. Broj obolelih u celom svetu poslednjih godina raste i momentalno oboljeva svaka osma ili deveta žena. Faktori koje dovode do ovog podmuklog oboljenja su mnogobrojni, a pre svega podrazumevaju ženski pol, mada i muškarci mogu da obole od raka dojke u odnosu 100:1. Drugi faktor rizika su godine i to preko 50, ali nažalost statistika kaže da je najveći broj smrti od malignih bolesti u žena u dobnoj grupi od 25-44 godine upravo od raka dojke koji je kod mladih znatno agresivniji. Genetika predstavlja faktor rizika ali samo u 10% slučajeva kada se nalaze mutacije gena. Svakako žene koje u svojoj porodici imaju majku, sestru, baku ili tetku obolele od raka dojke ili jajnika treba ranije da se jave na pregled i rutinske preglede obavljeju bez izuzetka. Mamografski tzv „denzna“ dojka, odnosno dojka koja je veoma žlezdana ima veću šansu da razvije zloćudne promene tako da se ženama sa ovakvom strukturom dojki poklanja dodatna plažnja koja podrazumeva prateći ultrazvučni pregled. Gojaznost kao faktor rizika je takođe prisutna s obzirom da su u masnom tkivu depoi estrogena koji vrše stimulaciju žlezda dojke. Svi ostali faktori kao što su pušenje, alkohol, neadekvatna ishrana dodatno utiču na „starenje“ tkiva i promenu u lošem pravcu. Neophodno je naglasiti da STRES, nemerljivi faktor, a deo savremenog života svako čini bitan razlog za razvoj karcinoma dojke. Naročit uticaj ima naš odnos prema stresu, umetnost obrađivanja stresa i razdvajanje bitno od nebitnog. Svaka žena koja je dobila rak dojke može vrlo jasno i da poveže neki razlog u životu koji je doveo do toga.

2. Da li je rak dojke moguće prevenirati?
Nažalost rak dojke je za sada nemoguće prevenirati, za razliku od raka grlića materice. Jedino je moguće ranom dijagnostikom spečiti razvoj bolesti i fatalan ishod. Dosadašnje statistike kažu da rak dojke otkriven u fazi kada je veličine do 1cm je praktično izlečiv, odnosno desetogodišnje preživljavanje je 95%.

3. U kojim godinama bi trebalo započeti samopregled, kako on treba da izgleda i koliko često bi ga trebalo sprovoditi?
Praktično od ranih dvadesetih devojke treba da steknu naviku da se samopregledaju. Pregled se radi jedanput mesečno, nakon menstruacije, u ležećem položaju sa vrhovima prstiju, umerenim pritiskom, prateći kazaljke na satu od periferije prema bradavici. U slučaju da se napipa neka promena potrebno je javiti se na dodatni pregled. Samopregledi ne predstavljaju način rane dijagnostike. To je samo dodatna podrška između redovnih godišnih pregleda. Dokazano je da samo samopregledi ne smanjuju smrtnost jer tumori uočeni na ovaj način nisu u ranoj fazi.
SAVET: Samopregledi DA, ali samo uz obavezne godišnje preglede!

4. Koje dijagnostičke metode se sprovode za rano otkrivanje raka dojke? Kada je preporučljivo uraditi ultrazvuk, kada mamografiju?
„Zlatni standard“ dijagnostike oboljenja dojke je mamografija, pregled koji jedini može da vidi prapočetak karcinoma. Ova vrsta pregleda se obavlja rutinski prvi put sa 40 godini života i predstavlja ličnu kartu tkiva dojke, a filmove je neophodno pažljivo čuvati zbog budućeg poređenja. Sam pregled zahteva manju kompresiju, pa ga je preporučljivo raditi u prvoj polovini ciklusa. Zračenje o kome se mnogo priča je minimalno, ekvivalentno jednom prekookeanskom letu avionom. Naravno uvek je neophodno proveriti kod kog lekara se ide i na kakvom aparatu radi.
Ultrazvučna dijagnostika je veoma zastupljena danas jer je neinvazivna i bezbolna, ali ima svoje limite jer je subjektivna metoda, zavisi od znanja i iskustva lekara koji obavlja pregled.
Najpreciznija dijagnoza se postavlja uzimanjem uzorka tkiva i patohistološkom analizom. To je metoda koja se zove core biopsija i predstavlja savremeni dijagnostički algoritam za postavljanje dijagnoze bez stresa praćenja promene koja je viđena. Pregled se radi u lokalnoj anesteziji, pod vođstvom ultrazvuka se precizno uzima uzorak koji se šalje na dalju mikroskopsku analizu. Nema komplikacije niti bilo kakvih nus efekata.

Prof. dr Dragana Bogdanović-Stojanović

 

dragana-bogdanovic