Intrauterini uložak – IUD (intrauterine device, spirala) sastoji se od komadića plastike koji je svojom formom prilagođen unutrašnjosti materice. U većini slučajeva obložen je bakarnom žičicom (bakarna spirala) ili je u novije vrijeme uložen u hormonski (gestagenski) cilindar (Mirena). Postoje i inertni IUD (Lippes Loop), koji nisu uopšte obloženi. Trajnost intrauterinog uloška je 3 od 5 godina.
Mehanizam delovanja inertnih IUD zasniva se na sterilnoj upali sluzokože materice, koju izazivaju sve vrste IUD kao nespecifičnu reakciju na prisustvo stranog tela u šupljini materice, kao i mehaničkoj smetnji u procesu implantacije. Bakarni IUD poseduju dodatni učinak izazvan delovanjem bakarnih jona koji inaktiviraju mnogobrojne enzime i podstiču produkciju prostaglandina, tako da je upalna reakcija još snažnije izražena. Povećana infiltracija leukocita i makrofaga takođe je odgovorna za intenzivnu fagocitozu spermatozoida.
Hormonski IUD osim opisane lokalne reakcije utiče na cervikalnu sluz koja se zgušnjava i postaje nepropusna za spermatozoide, potom utiče na sluzokožu materice koja se nalazi u stanju atrofije i snažno smanjuje pokretljivost jajovoda koji nije u stanjuda prihvati oslobođeno jajašce.
Najčešća nuspojava ovog vida kontracepcije su obilne produžene menstruacije i bol u karlici. 5-10% žena odstrani IUU tokom prve godine upravo zbog ovih neželjenih dejstava.
Kod IUU sa progestagenom smanjeno je krvarenje do 30%, te se žene pre odlučuju za ovu vrstu IUU nego za IUU sa bakrom.
Svi IUU produžuju krvarenje, menoragija traje tokom prvih 6 meseci a potom se smanjuje. Krvarenje je obilnije kod IUU sa bakrom, ali su menstrualna krvarenja ređa dok kod progestagenskih IUU krvarenje je količinski manje, ali to krvarenje je produženo, a javlja se i vanciklično krvarenje.
Na bol kao neželjeno dejstvo IUU žali se svaka deseta žene. Ovaj bol je u vidu grčeva ili konstantnog podmuklog bola koji se tipično javlja za vreme menstrualnog krvarenja.
Pojačan sekret, leukoreja, je relativno česta nuspojava IUU za koju se smatra da je uzrokovana koncem IUU koji viri iz cervikalnog kanala i putem njega omogućava razvoj kolipitisa ascendentnom migracijom bakterija. Moguće je da dođe i do pogoršanja već postojećeg, hroničnog, a ranije nedijagnostikovanog, kolipitisa. Terapija je specifična antibiotska, a na osnovu antibiograma dobijenog cervikalnim brisom.
Ekspulzija IUU smanjuje delotvornost kontraceptivnog sredstva, ona može biti potpuna ili nepotpuna. Učestalost je 5-15 žena od 100 u prvoj godini po inserciji, kasnije učestalost ekspulzije opada.
Trudnoća, kao neželjeno dejstvo odnosno dokaz neefikasnosti kontracepcije, javlja se kod 0.5-5 žena od 100 tokom prve 2 godine. Ako se ne odstrani IUU tokom prvog trimestra dolazi do spontanog pobačaja u drugom trimestru. Ne postoje dokazi da IUU in situ u gravidnom uterusu dovodi do razvojnih anomalija.
Sa koriščenjem IUU povećan je rizik od ektopične trudnoće, jer on ne pruža nikakvu zaštitu od ove vrste trudnoće. Pokazano je da IUU sa progestagenima sprečavaju ektopičnu trudnoću.
Pelvična upala kod postojanja IUU 1.5 - 4 puta se češće javlja nego u opštoj populaciji. Smatra se ja razlog tome konac IUU koji viri iz cerviklanog kanala i omogućava ascendentno širenje bakterija, ali isto tako i produženo i obilnije krvarenje koje menja pH vagine i pogoduje razvoju bakterija sa njihovim daljim širenjem. Što se IUU duže koristi to se smanjuje učestalost upala, ali kada se upala razvije tada je ona ozbiljna. Faktori koji favorizuju nastanak upale su lokalna, sterilni upalni odgovor na IUU koji se razvija u endometrijumu i jajovodu, produžena i pojačana menstrualna krvarenja, ascendencija bakterija transcervikalnim nastavkom IUU ili unošenje bakterija tokom insercije IUU. Najčešći uzročnici su Neisseria gonorrheae, Chlamydia trachomatis, Mycoplasma, aerobne i anaerobne bakterije. Terapija se započinje odmah po postavljanju sumnje na infekciju i to antibiotikom širokog spektra. Ekstrakcija IUU se preporučuje samo u slučaju ako se ni 48h po započinjanju antibiotske terapije stanje ne poboljšava. Za višegodišnju upotrebu plastičnih IUU vezana je upala uzrokovana Actinomycetes, javlja se kod 10-40% žena sa IUU, često izazivajući nespecifične tegobe, ali i asiptomatski se razvija te se infekcija otkriva citološkim cervikalnim brisom tokom redovnih ginekoloških kontrola. Identifikacija aktinomiceta zahteva odmah započinjanje sa antibiotskom terapijom i vađenje IUU nakon 14 dana antibiotske terapije. Nakon vađenja ne preporučuje se reinsercija IUU.
Nakon što pacijentkinja primeti nestanak nastavka IUU treba se odmah obratiti lekaru. UZV proveriti položaj IUU u kavumu uterusa. Ako je IUU još uvek u materici, isti se može izvaditi ili ostaviti u zavisnosti od želja pacijetkinje. Ako se UZV ne može sa sigurnošću potvrditi postojanje IUU u kavumu uterusa posumnjati na perforaciju uterusa i laparoskopski ukloniti IUU.
Moguća komlikacija je i perforacija uterusa kada IUU prođe kroz zid utrusa. Cervikalna perforacija je prodor IUU kroz cerviks. Nastaje zbog migracije IUU jer se tokom insercije desila trauma, zbog čega je prioritet atraumatska inseercija IUU. Procenat perforacije 1,2 – 8,7 perforacija na 1000 insercija. 8,2 do 10% perforacija je asimptomatska te se sumnja na perforaciju postavlja kada god se ne vidi konac IUU u vagini. Ako je IUU van materice on se mora odstraniti laparoskopski.
Urastanje IUU u endometrijum smanjuje kontraceptivno dejstvo IUU, a isto tako otežava i njegovo odstranjenje. Razlozi urastanja su disproporcija veličine IUU i kavuma uterusa, kao i oštri rubovi samog IUU. Urastanje IUU se potvrđuje histerografijom.
Postoje dokazi da je fertilna sposobnost smanjena posle primene Lipesove i Saf T coil IUU.
