Magična igračka kojom se igraju bebe, bez koje ne mogu dečaci, koja nas vodi u trčanje i sport, ide sa nama u prirodu, i prati nas do zrelih dana. Kupujte deci lopte od najranijih dana. Pustite ih da trče i vi sa njima.
Da li znate ijedan rekvizit koji nas prati u životu, od najranijih dana do zrelog doba? Jednostavan po obliku, veoma različit po boji, težini, materijalu od kog je oblika napravljena? Naravno: LOPTA!
I odmah asocijaciaj na nju – igra i sport! Sport treba da bude igra. Ali pre nego što dođemo do samog sporta, podsetimo se naših najranijih igara. Zvečki koje su nam bile drage i kad malo poodrastemo, lutaka, autića, raznih gumenih životinja, kocki, dobrih starih klikera (usput: kada ste poslednji put videli dečake da se klikeraju ispred zgrade?!), preskakanje lastiža (takođe: znate li neku devojčicu koja i sada nosi lastiš u torbi i dođe sat ranije pred školu da bi preskala lastiš sa drugaricam?!).
Vratimo se lopti! Lopta ja jako važna igračka u odrastanju deteta. Mekane, šarene loptice vrte se bebi iznad krevetića već od rođenja i beba ih prati pogledom. Kasnije poseže ručicama za njima, gura ih u usta da bi olakšala nicanje zubića, onda ih baca smejući se kada padnu, a mi ih bezbroj puta vratimo...Sve te igre bebe sa loptom ukazuju i na njen psihomotorni razvoj.
U kasnijem uzrastu potrebno je da se igrate sa svojim detetom tako što ćete mu bacati loptu, pa će je dete vama vratiti. Prvo će je držati obema rukama, pa onda jednom...dok ne nauči i da šutira. Budite strpljivi, bodrite ove igre, podstičite decu da jure za loptom, jer tako dete vežba koordinaciju. Nemojte loptu predstavlajti kao nešto jako vredno, jer od straha da je ne izgubi, dete može potrčati za njom na ulicu, da je spasi!
Tako kroz igru, kako dete raste, pokazuuje i želju da se bavi nekim sportom. Veoma je važno uzeti u obzir uzrast, fizičku konstituciju i ličnost deteta. Deca koja su gojazna treba da se bave plivanjem, jahanjem, vožnjom bicikla...a deca koja su stidljiva fudbalom, košarkom, odbojkom... Uzmite u obzir detetove želje, a odbacite svoje ambicije! Dete ne treba prisiljavati i terati na disciplinu koje ga mnogo zamaraju. Deca treba da nauče da igraju basket ma terenu ispred zgrade, fudbal na poljani, hokej na zaleđenom školskom dvorištu. Tako bi igra, ustvari, bila sport i obrnuto.
Uz pomoć sporta deca grade poverenje, stiču smisao za timski rad, povećava im se pažnja i spremnost za učenje novih zadataka, smanjuje se i reguliše destruktivnost, agresivno i autoagresivno ponašanje!
Sport je, naravno, veoma koristan za pravilan rast, garantuje harmoničan razvoj mišića i kostiju, a jača i srce i pluća. Redovna fizička aktivnost najbolji je čuvar zdravlja. Zato podržite decu u bavljenju sportom, ali neka igra ima u tome prioritet, a ne pobeda!
Sport je igra!
