Usluge

Radiologija

Zašto je radiologija važna?

Ultrazvučni pregled dojke

• Šta očekujemo od ultrazvučnog pregleda dojki?

  Ultrazvukom se jasno može diferencirati da li je čvor cistične ili mekotkivne strukture. Cistične promene su jasno ograničene kolekcije tečnog sadržaja, dok su mekotkivne promene građene od čvrstog tkiva. Ukoliko se uoči cista, a veličine je 2 i više cm može se jednostavno pod kontrolom ultrazvuka evakuisati njen tečan sadržaj (može se izvršiti  punkcija). Ukoliko je čvor mekotkivne prirode i svih ultrazvučnih karateristika benigne prirode tada se može ultrazvukom pratiti njegova brzina rasta i eventualno izmena strukture u periodima od 6-12 meseci, a ukoliko imamo i najmanji stepen sumnje da čvor može biti zloćudan tada možemo pod kontrolom ultrazvuka uraditi “core biopsiju” – biopsiju debelom iglom i načiniti mamografski pregled. U izvesnim situacijama neophodno je dobiti informaciju više i tada upućujemo pacijentinje na pregled dojki  pomoću magnetne rezonance.

• Kako se vrši ultrazvučni pregled dojki?

  Pregled je jednostavn, brz i bez dokazanog štetnog efekta. Potrebno je skinuti odeću i leći na krevet za pregled. Prema potrebi pacijentinja se može staviti u bočni ili polubočni položaj sa podignutim rukama iznad glave. Ujedno dok se pregledaju dojke obavezno se pregledaju i obe pazušne jame. Ukoliko se detektuje sumnjiva promena tada se u sklopu pregleda vrši i ultrazvučni pregled loko-regionalnih limfnih čvorova vrata i predela iznad i ispod ključne kosti.

• Koliko često se vrši pregled?

  Standardno se pregled vrši na godinu dana, a ukoliko se vrši i mamografski pregled tada ultrazvuk može biti dopunski način pregleda ukoliko je to potrebno. Za gospođe koje rade skrining naizmenično pregledamo dojke mamografski i ultrazvukom, na godinu dana. Ukoliko se uoče promene dobroćudnih odlika ultrazvuk se može vršiti na godinu dana, ali i na 6 meseci ukoliko za to postoji razlog. Kada se dijagnostikuju promene zloćudnih odlika tada se pod kontrolom ultrazvuka može uraditi njihova biopsija , dobijen uzorak tkiva se šalje na patohistološku analizu kojom se postavlja definitivna dijagnoza.

• Kada započeti sa ultrazvučnim pregledom dojki?

  Ne postoji jasna granica kada je neophodno započeti sa pregledima dojki. Savetujemo da se vri redovno , godišnje od navršene 25.godine života bez obzira da li imate ili nemate tegoba sa dojkama. Savetuje se ultrazvučni pregled dojki pre započinjanja hormonske terapije  bilo u sklopu lečenja, uvođenja kontracepcije ili u okviru pripreme za vantelesnu oplodnju. Preglede, u slučaju duže hormonske terapije možete vršiti i na 6 meseci, obzirom da nema dokazanih štetnih efekata, a od pregleda možete imati koristi.

  Kada se pojave tegobe-bolne i osetljive dojke, kada se primeti čvor u dojci ili pazuhu ili uočite bilo kakvu promenu kože , njenog izgleda ili boje nemojte čekati nego se javite na pregled ODMAH. U tim situacijama će se nakon ultrazvučnog uraditi i mamografski pregled ukoliko postoji razlog. Pacijentkinje lečene od karcinoma dojke prvih 10 godina od operacije vrše redovne , godišnje preglede dojki mamografski, a ukoliko potreba indikuje se i ultrazvučni pregled zavisno od veličine i strukture njihovih dojki.

• Kada započeti sa ultrazvučnim pregledom dojki?

  Ne postoji jasna granica kada je neophodno započeti sa pregledima dojki. Savetujemo da se vri redovno , godišnje od navršene 25.godine života bez obzira da li imate ili nemate tegoba sa dojkama. Savetuje se ultrazvučni pregled dojki pre započinjanja hormonske terapije  bilo u sklopu lečenja, uvođenja kontracepcije ili u okviru pripreme za vantelesnu oplodnju. Preglede, u slučaju duže hormonske terapije možete vršiti i na 6 meseci, obzirom da nema dokazanih štetnih efekata, a od pregleda možete imati koristi.

  Kada se pojave tegobe-bolne i osetljive dojke, kada se primeti čvor u dojci ili pazuhu ili uočite bilo kakvu promenu kože , njenog izgleda ili boje nemojte čekati nego se javite na pregled ODMAH. U tim situacijama će se nakon ultrazvučnog uraditi i mamografski pregled ukoliko postoji razlog. Pacijentkinje lečene od karcinoma dojke prvih 10 godina od operacije vrše redovne , godišnje preglede dojki mamografski, a ukoliko potreba indikuje se i ultrazvučni pregled zavisno od veličine i strukture njihovih dojki.

Biopsija dojke

• Ko obavlja biopsiju promene u dojci i kako se ona izvodi?

  Biopsiju obavlja radiolog pod kontrolom ultrazvuka. Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji (slično kao kod zubara), traje oko dvadeset minuta i ne zahteva bolničko lečenje.

• Da li je biopsija bolna?

  Ne, biopsija se ne smatra bolnom procedurom jer se izvodi uz lokalnu anesteziju.

• Koliko traje oporavak nakon biopsije?

  Na dan biopsije savetuje se mirovanje – izbegavanje podizanja teških tereta i obavljanje težih fizičkih poslova. Već narednog dana možete se vratiti svakodnevnim aktivnostima.

• Obaveštenje lekara o svom zdravstvenom stanju i terapiji?

  Da. Pre izvođenja biopsije važno je da radiologu saopštite osnovne podatke o svom zdravstvenom stanju i posebno naglasite ako uzimate lekove koji utiču na cirkulaciju ili krvne pločice (npr. Aspirin, Kardiopirin, Brufen, Naproxen, Voltaren, Diklofenak ili Klopridogel/Plaviks).

• Kada se dobija patohistološki nalaz?

  Nalaz i preporuke za dalje postupke dobijaju se u roku od 5 do 7 dana nakon biopsije.

• Koji su naredni koraci posle dobijanja nalaza?

  • Ako je nalaz benigni: dobijate preporuku za dalje praćenje i kontrolne preglede.

  • Ako promena zahteva uklanjanje: savetuje se javljanje hirurgu radi otklanjanja promene.

  • Ako promena zahteva dalje lečenje: upućujete se onkološkoj komisiji radi određivanja terapije.

  Ukoliko vaš radiolog ili hirurg zahteva biopsiju dojke pod kontrolom ultrazvuka neophodno je da se javite radiologu koji vrši tu intervenciju!

Punkcija dojke

• Da li su ciste u dojkama retka pojava?

  Ne, ultrazvukom se često mogu uočiti ciste u dojkama, čak i kada pacijentkinja nema nikakve subjektivne tegobe.

• Kada je potrebna punkcija ciste u dojci?

  Ako se otkrije cista veličine 2 cm ili veće i ukoliko pacijentkinja oseća izrazitu bolnost dojke, tokom ultrazvučnog pregleda može se uraditi punkcija – evakuacija tečnog sadržaja iz ciste.

• Koja je svrha punkcije ciste u dojci?

  Punkcija ima dva cilja:

  1. Oslobađanje pacijentkinje od bola.

  2. Dobijanje sadržaja za citološku ili bakteriološku analizu.

  Analize mogu otkriti znake upale (kada je potrebno lečenje antibioticima) ili prisustvo malignih ćelija (kada se promena mora hirurški ukloniti). U većini slučajeva, sadržaj ciste je karakterističnog izgleda i boje i ne zahteva laboratorijsku analizu.

• Kako se izvodi punkcija sadržaja iz dojke?

  Punkcija se izvodi pomoću šprica i igle, kojima se tečan sadržaj iz ciste potpuno ili delimično uklanja. Time cista potpuno ili delimično kolabira. Procedura se izvodi pod kontrolom ultrazvuka, traje svega nekoliko minuta, jednostavna je i obično minimalno bolna ili bezbolna.

• Da li je potrebna posebna priprema za punkciju?

  Ne, punkcija ne zahteva posebnu pripremu, niti naknadno mirovanje ili specijalno ponašanje nakon procedure.

• Koje su koristi od punkcije ciste?

  Evakuacijom sadržaja smanjuje se veličina ciste i napetost koju ona izaziva, čime se pacijentkinja oslobađa bola i neprijatnosti.

• Može li se punkcija ponavljati?

  Da, punkcija se može ponoviti više puta i ne uzrokuje nikakve dodatne tegobe.

Ultrazvučni pregled štitaste žlezde

• Rano otkriven malignitet (karcinom) je izlečiv u visokom procentu slučajeva. kako i zašto pregledati štitastu žlezdu?

  Štritasta žlezda je žlezda malih dimenzija koja se nalazi na prednjoj strani vrata. Ona luči hormone koji deluju na sve ćelije našeg organizma.

  Pojačano lučenje hormona naziva se hipertireoza, a smanjeno lučenje hipotireoza. Najčešća bolest ove žlezde danas je hronična autoimuna upala -autoimuni tiroiditis ili Hašimoto tiroiditis, koja se manifestuje umorom, pospanošću, usporenošću, malaksalošću, povećanjem telesne mase, poremećajem termoregulacije, čestom promenom raspoloženja…

  Bolesti ove žlezde se dijagnostikuju pomoću ultrazvučnog pregleda uz obaveznu korelaciju nalaza sa vrednostima nivoa hormona u krvi koju žlezda luči i uz određivanje nivoa produkovanih antitela. Štitastu žlezdu treba pregledati ukoliko osetite bilo koji opšti simptom koji ranije niste imali, koji duže traje i ne poboljšava se nakon perioda fizičkog i mentalnog odmora.

  Takođe, savetujemo vam da pregledate žlezdu ukoliko u porodici postoji srodnik sa obolenjem ove žlezde, a dokazana je i udruženost karcionoma ove žlezde sa karcinomima drugih žlezdanih organa (u prvom redu dojki).

  Ultrazvučni pregled je jednostavan, bezbolan, bez štetnih efekata, kratko traje i ne zahteva posebnu pripremu, a može detektovati karcinom malih dimenzija kada je uspeh lečenja dobar,a procenat i izlečenja visok.

• Rak (karcinom) štitaste žlezde

  Malignitet štitaste žlezde je u stalnom porastu u razvijenim zemljama. Češći je kod žena , prema prirodi može biti: folikularni, papilarni, medularni i anaplastični.

  Dijagnoza se postavlja uglavnom nakon ultrazvučnog pregleda . Dok je tumor malih dimenzija on ne daje nikakve simptome, ali tokom njegovog rasta dolazi do širenja u okolne limfne čvorove vrata. Tada se mogu javiti opšte tegobe: slabost, umor, malaksalost, bolovi u predelu vrata.

  Ukoliko se ne leči ovaj malignitet se dalje širi tj.metastazira u kosti i pluća kada je uspeh lečenja ograničen. Karcinom se uglavnom otkriva slučajno , detekcijom čvora u žlezdi prilikom ultrazvučnog pregleda.

  Ultrazvuk je najpreciznija metoda za pregled i za punkciju tankom iglom (FNA) ,a dobijen punktat se dokazuje patocitološki. Lečenje ovog maligniteta je hirurško-odstranjivanjem čitave žlezde i primenom radioaktivnog joda ukoliko je potrebno.

• Struma (guša)

  Struma (guša) predstavlja uvećanje volumena štitaste žlezde. Uvećanje može biti difuzno (uvećanje žlezde u celosti) ili nodozno (pojava jednog ili više nodusa/čvorova u žlezdi). Ovo stanje se može uočiti i posmatranjem pacijenta (inspekcijom) kada se primeti uvećanje, zadebljanje ii neki vid asimetrije u prednjem delu vrata.

  Čvorovi u štitastoj žlezdi su najčešće dobročudni (ciste, adenomi, degenerisani adenomi…) Međutim, u manjem pocentu mogu predstavljati i zloćudne čvorove/tumore. Bolest se dugo razvija, uglavnom je bezbolna, te se uvećanju žlezde ne pridaje mnogo značaja.

  Napredovanjem bolesti može doći do pojave bolova, tegoba sa gutanjem, otežanog gutanja i tegoba sa disanjem.

  Dijagnoza se postavlja punkcijom tokom ultrazvučnog pregleda, a dobijen sadržaj se upućuje na citološku analizu. Zavisno od stadijuma kada se bolest dijagnostikuje sledi i plan lečenja.

Biopsija limfnog čvora

• Šta je core biopsija (biopsija debelom iglom) limfnog čvora?

  Core biopsija ili „biopsija debelom iglom” je postupak uzimanja uzorka tkiva iz sumnjivog ili uvećanog limfnog čvora. Iako naziv može zvučati zabrinjavajuće, igla koja se koristi ima debljinu od svega 1.5–2 mm.

• Kako se izvodi procedura i da li je bolna?

  Biopsiju izvodi radiolog pod kontrolom ultrazvuka. Procedura se radi u lokalnoj anesteziji (kao kod zubara), traje oko 20 minuta i ne zahteva ležanje u bolnici. Intervencija je bezbolna, a već narednog dana pacijent se vraća svakodnevnim aktivnostima.

• Da li je potrebna posebna priprema pre biopsije?

  Pre intervencije važno je obavestiti radiologa o svom zdravstvenom stanju i terapiji koju koristite, posebno ako uzimate lekove koji utiču na cirkulaciju ili krvne pločice (npr. Aspirin, Kardiopirin, Brufen, Naproxen, Voltaren, Diklofenak ili Klopridogel/Plaviks).

• Šta se dešava sa uzorkom nakon biopsije i kada stiže rezultat?

  Dobijeni uzorak šalje se na patohistološku analizu, na osnovu koje patolozi postavljaju konačnu dijagnozu. Nalaz i preporuke za dalje postupke obično se dobijaju u roku od 5–7 dana.

• Koji su sledeći koraci nakon dobijanja nalaza?

  U zavisnosti od rezultata, možete dobiti preporuku da se javite hirurgu radi otklanjanja limfnog čvora, internisti-hematologu ukoliko je potreban drugačiji vid lečenja, ili instrukciju za dalje praćenje putem kontrolnog ultrazvučnog pregleda.

Ultrazvučni pregled limfnih čvorova

• Šta je ultrazvučni pregled limfnih čvorova i koliko je pouzdan?

  Ultrazvučni pregled je visoko pouzdana metoda za analizu površno lociranih limfnih čvorova. Tom metodom procenjuju se oblik, margine, unutrašnja struktura, vaskularizacija i meri se veličina limfnog čvora.

• Koje regije tela se pregledaju ultrazvukom limfnih čvorova?

  Pregled obuhvata površno locirane limfne čvorove vrata, područje iznad i ispod ključne kosti, pazušne jame i prepone (supra- i infraklavikularne regije, aksile i ingvinalnu regiju). Tokom svakog rutinskog pregleda dojki, obavezno se pregledaju i obe pazušne jame.

• Kada se preporučuje ultrazvučni pregled limfnih čvorova?

  Pregled se preporučuje pacijentkinjama koje su operisale dojku zbog karcinoma, kao i onima koje se leče od melanoma, limfoma ili drugih karcinoma, u sklopu praćenja terapije i toka bolesti. Takođe, indiciran je kod naglo nastalog uvećanog i bolnog čvora, kada se sumnja na upalni proces.

• Da li je ultrazvučni pregled limfnih čvorova štetan?

  Ne, pregled je potpuno bezbedan i može se ponavljati više puta. U slučaju potrebe, pod kontrolom ultrazvuka može se uraditi punkcija ili biopsija sumnjivog limfnog čvora. Dobijeni sadržaj tada ide na citološku ili mikrobiološku analizu.

• Kako se izvodi ultrazvučni pregled limfnih čvorova?

  Pacijent skida odeću sa regije koja se pregleda i leže na krevet za pregled. Procedura je jednostavna, traje oko 15 minuta, ne zahteva posebnu pripremu i nije neprijatna. Izveštaj o nalazu dobija se odmah, zajedno sa instrukcijama o eventualnoj potrebi za punkcijom ili biopsijom.

Ultrazvučni pregled stomaka (abdomena)

• Šta se može videti ultrazvučnim pregledom abdomena?

  Ultrazvučni pregled abdomena je jednostavna, bezbolna i potpuno bezbedna metoda kojom se mogu pregledati jetra, žučna kesa, slezina, pankreas, bubrezi i krvni sudovi trbušne regije. Pregledom se procenjuju veličina i struktura organa, kao i eventualne patološke promene.

• Kako izgleda sam pregled?

  Pacijent tokom pregleda leži na leđima i prati instrukcije lekara – ponekad je potrebno okrenuti se na bok ili zadržati dah radi boljeg prikaza određenih organa. Pregled je brz, komforan i ne izaziva bol.

• Kakva je priprema potrebna za ultrazvuk abdomena?

  Za pregled abdomena neophodno je da budete bez hrane i pića (osim vode) najmanje 4 sata pre pregleda i da ne pijete kafu u tom periodu.
  Za pregled bubrega i mokraćne bešike nije potrebno gladovanje, ali bešika mora biti puna – savetuje se da ne mokrite pre pregleda i da 2 sata ranije popijete oko 1–1.5 litara tečnosti. Redovnu terapiju treba nastaviti i popiti lekove koje vam je lekar propisao.

• Da li ultrazvučni pregled abdomena ima kontraindikacije?

  Ne, pregled je potpuno bezbedan, ne zrači i nema dokazanu štetnost. Može se ponavljati više puta, a bezbedan je i za decu i trudnice.

• Kada se pacijenti najčešće upućuju na ultrazvuk abdomena?

  Razlozi mogu biti različiti, a najčešći su:

  • bol u trbuhu

  • infekcije bubrega

  • sumnja na tumor ili praćenje efekta terapije

  • detekcija kile (hernije)

  • prisustvo tečnosti u trbušnoj duplji

  • otok organa trbuha

  • prisustvo kamena u žučnoj kesi ili bubrezima

  • sumnja na povrede organa

  • povišena telesna temperatura nepoznatog porekla

  • proširenje aorte