Glikemijski indeks

Brzina kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja odrređene količine neke hrane naziva se glikemijski indeks.
Glikemijski indeks određuje vrsta šećera koja se nalazi u hrani, količina dijetnih vlakana u toj hrani i način pripreme hrane. Prosti šećeri, kao što su glukoza i saharoza brže povećavaju nivo šećera u krvi u odnosu na fruktozu, koja je isto prost šećer. Složeni šećeri (skrob) se, pre nego što se iskoriste za proizvodnju energije, razlažu do prostih šećera. Šro je veći sadržaj dijetnih vlakana u namirnicama, sporije je razlaganje složenih ugljenih hidrata i manje je povećanje nivoa šećera u krvi. Važno je da se dobro poznaju glikemijski indeksi namirnica, jer se samo tako može obezbediti dobra regulacija šećerne bolesti, nezavisno od terapijskog režima na kome se pacijent nalazi.

glikemijski index

Veoma je važno da se dnevni unos hrane podeli u više manjih obroka, da razmak između obroka ne bude manji od tri sata, niti veći od 6 sati, jer se nepravilnim razmakom između obroka podstiče preterano lučenje insulina ili se usporava metabolizam i smanjuje energetska potrošnja što doprinosi daljem skladištenju energije u vidu masti. Redukcija telesne mase se vrši postepeno, smanjenjem energetskog unosa za oko 500kcal u odnosu na prethodni unos. Naglo smanjenje telesne mase, za kratko vreme, koje se dešava kod dijeta sa kalorijskim unosom manjim od 800kcal dnevno, često ima za posledicu povećanje telesne mase kratko vreme po redukciji, koje je često veće nego što je bila početna telesna masa. Takva reakcija organizma je posledica stresne reakcije na naglo smanjenje masnih rezervi u telu