“Osmeh je ključ koji odgovara bravi svakog srca” ( A.J.D Anđelo). Od prvog refleksnog osmeha koji se počinje razvijati u stomaku, do osmeha izazvanog emocijama, osmeh je važan za razvoj, a kako su naučnici dokazali i za sveukupno zdravlje.
Zvuči neverovatno, ali naučnici su dokazali da se deca smeju do 400 puta na dan (najviše između pete i šeste godine), a odrasli oko 17 puta dnevno. Kada se smejemo, ceo organizam se pokreće, uzimamo mnogo više kiseonika, raste nam krvni pritisak, jača imunitet, podstiče se lučenje hormona rasta, a mozak oslobađa hemijsko jedinjenje endorfin koje je zaslužno za naše zadovoljstvo. Poznata je činjenica da se dobra i pozitivna energija zadržava još 45 minuta posle prestanka smejanja.
Neonatolozi tvrde da se dete smeje ili osmehuje još u majčinom stomaku, u poslednjoj fazi prenatalnog razdoblja. Taj fetalni osmeh je ustvari refleks koji služi da bi se vežbao Santorinijev mišić, mišić za smeh, koji postoji samo kod ljudi. Odojče staro nekoliko nedelja osmehuje se u snu, ali to nije odraz snova, već nastavak te refleksne intrauterine vežbe mišića.
Ukoliko se malo nagnemo nad bebu, kažiprstom joj dodirnemo ugao usana i bradu i pri tom nešto pričamo tihim glasom – osmeh možemo izazvati. Naročito nam je svima poznat u tom najranijem dobu onaj blaženi osmeh bebe koja zadovoljno miruje posle hranjenja. Od drugog meseca kontakt očima sa majkom i tzv. “socijalni” osmeh su, kao plač, najraniji vid komunikacije, neverbalne, ali veoma značajne.
Prvo glasno smejanje nastupa od trećeg meseca života, a oko petog beba ralikuje nepoznata lica od roditelja. Odojče od osam meseci osmehuje se samo osobama koje poznaje, a ume jako da se smeje pri igri “skrivalica” (roditelj krije igračke iza leđa), ili pri šuštanju kese itd. Uopšte, dete reaguje smehom najviše na neočekivane događaje, igru, kasnije na ispunjenje neke želje ili pri dobijanju poklona.
U današnje vreme, puno stresa, trebalo bi sa decom da provodimo što više vremena u igri, da im omogućimo više razloga za smeh i time razvijemo i emocionalnu inteligenciju.
Osmeh je obeležje dobrog zdravlja i normalnog razvoja, pa nisu naši stari bez razloga govorili da je smeh lek protiv bolesti. Zato se u mnogim zemljama počelo sa primenom tzv. ”komikoterapije“ gde lekari-klovnovi zasmejavaju decu i time ne samo da doprinose lečenju nekih bolesti, već i decu oslobađaju straha i nepoverenja, pogotovo kada su duže hospitalizovana.
Dakle, smeh je najbolji lek za decu i ona od njega rastu! Zato, jedan osmeh molim!