Kada primetite da Vaše dete duže od jednog meseca ima nevoljne i energične pokrete i ispušta određene glasove koji mogu da se jave iznenada, pojedinačno i u seriji - verovatno je reč o tikovima.
Tik je brz, nevoljni pokret voljne muskulature koji se javlja samo u budnom stanju. Javlja se u vidu trzaja, treptanja, žmirkanja, plaženja jezika, pućenja usana, škljocanja zubima, pljuckanja, grimasama lica, trzaja glave napred - nazad; zatim izvijanja ramena, kašljucanja, poskakivanja u hodu, ispuštanja neartikulisanih glasova, izgovaranja nepristojnih reči itd.
Takvo dete je uvek u pokretu, ni trenutka nema mira, ume agresivno da reaguje, često i lako zaplače i brzo se naljuti. Očigledno postoji veza između pojave tika i hiperaktivnosti deteta. Osim toga, dete sa tikovima može imati i niz drugih problema: teškoće sa spavanjem, probleme sa govorom, enurezu (umokravanje), enkomprezu (nemogućnost zadržavanja stolice) i dr. U svakom slučaju, u zavisnosti od toga koji je vid manifestacije u pitanju, potrebno je prvo konsultovati lekara određene specijalnosti, pa sa isključenjem problema organske prirode u saradnji sa psihologom prevazići pojavu tikova.
Tikovi se obično javljaju u ranom detinjstvu, između 4. i 11. godine najčešće, mada se mogu pojaviti i u pubertetu i nešto su češći kod dečaka. Uglavnom su prolazni i nestaju već posle nekoliko nedelja ili meseci.
Uglavnom dolaze do izražaja kada je dete pod stresom (polazak u vrtić ili školu, rađanje brata ili sestre, selidba, razvod roditelja...). Roditelji dece sa tikovima su najčešće strogi, a često to i ne primećuju. Upoređuju svoju decu sa vršnjacima i to na njihovu štetu, pa pribegavaju čak i fizičkim kaznama i nekada su strogi, a nekada popustljivi. Takva deca su preopterećena zahtevima roditelja i njihovim neostvarenim ambicijama nameću deci dodatne aktivnosti (učenje stranih jezika, pohađanje muzičke škole, baleta, bavljenje raznim sportovima...), a za dete je to često previše. Zato ta deca imaju i loše smopoštovanje iako su podjednako inteligentna, čak imaju i bolju sposobnost reagovanja, razumevanja i dobro dugoročno pamćenje.
U svakom slučaju, veoma je važno na vreme prepoznati tik, pronaći uzrok njegove pojave bez obzira da li je to stres ili neki drugi psihički uzrok i timskim radom sa psihologom uz tehnike relaksacije prevazići problem.
