Agresija, koliko god bila strašna normalan je deo predškolskog odrastanja. Zaista, mnoga deca ovog uzrasta otimaju igračku od svojih drugara, bacaju je, udaraju drugog igračkom, ili vrište jedan na drugog povremeno. Nekada je uzrok agresiji strah: vaše dete će biti agresivno ako se oseća ugroženo od strane drugog. Drugi uzročnici agresije imaju malo veze sa instinktom i impulsivnošću, a više su povezani sa okolnostima u kojima je dete. Na kraju, vaš predškolac savladava mnoge sposobnosti i veštine, od korišćenja makaza do opisivanja radnje kompleksnim rečenicama. Dete vrlo brzo može biti frustrirano zbog svega što se trudi da postigne, da na kraju završi kažnjavajući svoje vršnjake. Ako vaše dete kreće po prvi put u vrtić ili predškolsku grupu, zadatak mu/joj je da se prilagodi novoj ustanovi, drugarima i vaspitačima i novom režimu rada, kao i odvajanju od kuće. Ako se vaše dete oseća ozlojađeno ili zanemareno, povrh svega što mu/joj se dešava, verovatno ćete prisustvovati okršaju vašeg deteta i deteta koje mu/joj je otelo igračku. A ponekad, vaše dete je jednostavno umorno ili gladno. Ono ne zna tačno kako da se sa tim osećajem umora i gladi izbori i šta da radi sa tim, pa odgovara udaranjem, ujedanjem ili izlivima besa.
Reagujte na agresiju brzo. Pokušajte da reagujete odmah nakon što vidite da je vaše dete agresivno. Iako možda prvo reagovanje neće imati efekta, važno je da dete zna na licu mesta gde je pogrešilo. Sklonite dete iz situacije i pošaljite je/ga na kratku pauzu – za predškolca tri do četiri minuta je dovoljno. Važno je da ovom kratkom pauzom dete poveže svoje ponašanje sa posledicama i da shvati da, ako i dalje bude ujedalo ili udaralo druge, neće se igrati i propustiće zabavu. Bez obzira na to koliko ste ljuti, izuzetno je važno da ne vičete i ne kritikujete dete pred drugom decom i odraslima ili da kažete detetu da je loše. Dete nije loše već njegovo ponašanje.
Držite se ustaljenog rasporeda. Koliko god je moguće, na agresiju svaki put reagujte isto bez izuzetaka. Kako budete predvidljiviji i dete bude znalo šta ga/je očekuje ako je agresivno, brže ćete uspostaviti obrazac koje će vaše dete prepoznati i očekivati. Na kraju će se dete predati i pokrenuti da kontroliše svoje ponašanje. Čak iako se desi neki ispad u javnosti, držite se i dalje plana.
Pričajte o problemima. Posle agresivnog ispada, pustite dete da se malo smiri i posle mirno popirčajte o problemu. Najbolje vreme za ovakvu priču je kada se dete smiri, ali ne zaboravi šta se desilo, oko 30 minuta do sat vremena nakon agresivnog ispada. Pitajte ga/je da li može da vam objasni šta je to što je uzrokovalo agresiju. Objasnite detetu da je savršeno normalno da se ponekad naljuti, da se i vi ponekad ljutite, ali da ne rešavate ljutnju i bes udaranjem, ujedanjem i drugim ponašanjem. Predložite bolje načine da se prevaziđe bes, naravno pokušajte da uvek date zanimljiv i šaljiv način rešenja problema. Takođe, ovo je pravo vreme da počnete da učite dete da se sklanja situacija ili ljudi koji su iritirajući i mogu da izazovu problem.
Podstičite odgovornost. Ako agresija vašeg predškolca uništava vašu ili tuđu imovinu ili pravi ogroman nered, trebali biste uticati na dete da popravi šta god može ili vrati sve na svoje mesto. Neka dete zalepi igračku koju je polomilo, bez obzira na to da li će ta igračka ponovo moći da radi, ili da počisti krekere koje je razbacalo. Ovu obavezu ne svrstavajte kao kaznu, već kao prirodnu posledicu detetovih dela – nešto što svi u porodici treba da rade kada naprave nered.
Nagradite dobro ponašanje. Nemojte samo obraćati pažnju na loše ponašanje. Pokušajte da uočite dobro ponašanje – kada vaše dete sačeka svoj red na toboganu ili za igricom na kompjuteru. Recite detetu koliko ste ponosni jer je nešto dobro uradilo. Pokažite detetu da je samokontrola i mirno rešavanje problema dobar način ponašanja i da će vaše dete uvek dobiti bolje rezultate. Napravite kalendar gde ćete ucrtavati svakodnevno oznake dobrog i lošeg ponašanja. Nagradite dete divnim i raznobojnim stikerima koje će lepiti kada se lepo ponaša.
Ograničite vreme pored televizora. Naizgled nevini crtaći i druge dečije emisije često obiluju vikanjem, pretnjama, guranjem i udaranjem. Probajte da pratite sve što vaše dete gleda tako što ćete zajedno gledati televizor. Ako se nešto desi u crtaću, a što vi ne odobravate, probajte da razgovarate o tome sa vašim detetom. Pričajte detetu kako je takvo ponašanje ružno i loše i kakve su posledice.
Ne plašite se da potražite pomoć. Neka deca imaju više problema sa agresijom od drugih. Ako je ovakvo ponašanje kod vašeg predškolca često i teško, jako, smeta vrtiću i drugim organizacijama gde je dete i rezultira fizičkim napadima na drugu decu ili odrasle, konsultujte se sa pedijatrom. Zajedno možete koren problema pronaći i videti sa kim treba da rešavate problem. Nekada problem leži u nedijagnostifikovanom ponašanju ili je emotivne prirode i povezan je sa porodicom. Bez obzira na to gde je izvor, savetnik će pomoći vašem detetu da izađe na kraj sa problemima.
