Dete je najvažnije roditelju, srce je najvažni organ u telu a sport je najvažnija fizička aktivnost čoveka. Kada se sklopi predhodno dolazimo do zaključka da je sport za dete i njegovo srce nešto najvažnije. To je činjenica koju svako prihvata bez rezerve.
Srce kod deteta je zdravo kada nema urođenih mana, da se u toku perioda od rođenja, tokom rasta i razvoja nisu javljale ozbiljnije promene na srcu i njegovim strukturama (valvularni aparat, sprovodni nervni sistemi promene na samom srčanom mišiću).
Sport kao najbolja fizička aktivnost i zdrav način života u smislu fizičkog, psihičkog i socijalnog angažmana, daje detetu drugačiji pogled na svet.
Svaka fizička aktivnost, naročito sport traži dodatni napor, koje srce prvo mora da izdrži. Zašto? Zato što je srce pumpa koja je svojom složenom strukturom i svojim kompleksnim aparatom doprema preko krvi putem krvnih sudova kiseonik i hranljive materije u svaku ćeliju tela. Na taj način dete se razvija i osnažuje na svaki način. Kada je sport u pitanju, njegova aktivnost se mnogostruko povećava i tako dolazimo do situacije da svako dečje srce nije sposobno da izdrži teže fizičke napore, jer nije svaka pumpa iste jačine i funkcionalne sposobnosti.
Veoma važno pitanje koje se svima nameće je: da li je svako dete sposobno da se bavi dodatnim naporom? Da li je taj napor aktivni sport ili rekreativni? Ovakve situacije traže ozbiljan pristup pregledu dečjeg srca pre svake fizičke aktivnosti koja će trajati u dužem vremenskom periodu.
Naravno aktivni stil življenja i bavljenje sportom je zdrav način života i prevencija bolesti. Nije svako dete i njegovo srce spremno i sposobno da se bavi sportom naročito aktivnim. Razlozi su brojni, preko genetski urođenih mana do tokom života stečenih promena na srčanim strukturama koje su se desile u razvojnom dobu deteta okvirno do 18 godine života. Možda svako dete nema dovoljan kapacitet srčanog mišiča, lošiji sprovodni sistem srca, pa ritmički je nestabilno u smislu ubrzanog, usporenog ili nepravilnog rada srca. Možda valvularni aparat nije anatomski i funkcionalno spreman za napore. Može da postoji volja i telesna predispozicija, ali i srce mora biti strukturno neoštećeno.
Zbog toga ono mora biti sposobno za sport bez rizika, pregledano od strane stručnjaka, putem savremenih dijagnostičkih metoda.
Za uzrast od 5-10 godina najvažnije je da dete ne poseduje urođene mane srca i krvnih sudova, a za urast od 10-15 godina je bitno da se u toku rasta i razvoja ne dogodi nešto nepredviđeno u sklopu disharmoničnog rasta. Postoje normativi koji se moraju zadovoljiti da bi se dala dozvola za bavljenje sportom i te normative su napravili najeminentniji svetski stručnjaci kardiologije sporta.
Najvažnija polazna tačka koju određuje kardilog, je bazični pregled, a kroz najmanje jednogodišnje preglede i praćenje rasta i razvoja celokupnog tela, sa posebnim akcentom na pregled srca. Kada se dečje srce upusti u povećan fizički napor kao što je sport prati se redovnim polugodišnjim ili godišnjim kardiološkim pregledima. Tek posle nekoliko godina možemo reći da li je dečje srce spremno za aktivan sport ili se može baviti samo rekreativnim sportom. Daljim praćenjem dobija se odgovor - da li se razvija sportsko srce koje je i dalje zdravo srce, ili se kreće ka patologiji. Naglasak se mora staviti na to da li je sportsko srce zdravo srce?
Sindrom uvećanog ili zdravog sportskog srca mora se iz sive zone premestiti u belu ili veoma jasnu zonu, koja govori da li uvećanje srčanog mišića koji je znak sportskog srca vodi ka patologiji, te predstavlja masku za neku drugu srčanu bolest koja daje uvećno srce pod izgovorom da se radi o sporstkom srcu. Tu zamku treba izbeći redovnim stručnim pregledima da ne dođe do neželjenih fatalnih posledica.
Imperativ je neophodnost pregleda srca svakog deteta koje želi da se bavi sportom. Roditelji i treneri bi trebalo da u cilju sigurnosti i zdravlja deteta insistiraju na pregledu pre bavljenja sportom. Sport je način zdravog stila života koji proizvodi zdrave pojedince (fizički i psihički). Nakon bazičnog pregleda i nalaza koji dobijemo nakon prvog viđenja i dijagnostike, otklanjamo sumnju u bilo kakvu strukturnu bolest srca. Nakon toga možemo reći da se dete može baviti sportom. Ako se nastave sportske aktivnosti periodični pregledi su neophodni. Oni daju sliku razvoja srca u sklopu rasta i razvoja deteta. Bitna je brzina razvoja sportskog srca. Neophodan je potpuni uvid da li je neko zdravstveno sposoban za povećan napor prilikom bavljenja sportom. Mora se biti siguran da je srce strukturno neoštećeno, ne bi li došlo do neželjog ishoda.
Sportsko srce, kod dece se može javiti tek ako se bavi aktivno sportom više godina a razlog tome je povećana aktivnost srčane pumpe. Ono se razvija različitim brzinama u zavisnosti od vrste, i dinamike sporta ali i samog dečjeg srca, jer nisu svi sposobni za aktivan sport, čisto gledano sa fiziološke strane. Rekreativni sport preporučljiv je svima jer traži umerenu fizičku aktivnost, koja čini zdrav način i stil života.
Sve nabrojano procenjuju timovi profesionalaca a najvažnija karika su specijalisti sportske medicine i dečji kardiolozi.
Dr sc. med. Biljana Dodić, dečji kardiolog
