Sama reč alergija potiče od grčke reči alos – drugačije, izmenjen i ergon –rad, dejstvo, znači alergija je neobičajan i prekomeran odgovor imunog sistema na različite faktore okoline, alergene koje kod zdravih osoba ne izazivaju nikakve reakcije.
Alergije jesu bolesti modernog doba i u njihovom nastanku učestvuju i naslađe i faktori okoline. Ovo je vreme cvetanja i prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, preko 10% svetske populacije pati od alergijskog rinitisa a zabrinjavajući podatak je da su od toga 40% deca. Znači potrebno je na vreme prepoznati AKUTNI ALERGIJSKI RINITIS i adektavno reagovati. Glavni simptomi su: kijanje, začepljen nos sa sluzavom sekrecijom, čujno i otežano disanje kao i kašalj. Prisutan je svrab nosa pa deca često trljaju nos (tzv alergijski pozdrav), zatim svrab, crvenilo i suzenje očiju (alergijski konjuktivitis).
Alergijski rinitis veoma utiče na kvalitet života deteta. Deca loše spavaju, razdržaljiva su i iscrpljena, smanjena im je sposobnost koncentracije, pa je i uspeh uškoli slabiji. Veliki broj te dece imaju ekceme u odojčadskom dobu, a 40% njih posle alrgijskog rinitisa dobije astmu.
Posle deteljnog razgovora sa roditeljima (povezanost simptoma i alergena) potrebno je testiranje (određivanje specifičnog imunoglobulina E) kao i kožni testovi sa standarnom paletom alergena.
Prvo i najvažnije je izbegavanje i uklanjanje alergena što je uglavnom nemoguće ali rano ujutru i posle kiše, kada je vreme vetrovito izbegavati šetnju, a svakako nakon povratka kući neophodno je tuširanje i pranje kose kako bi se isprao polen. Kuću redovno usisavati, prašinu brisati vlažnom krpom, ukloniti tepihe i zavese. Terapiju lekovima određuje pedijatar a najbolje je u timu sa pulmologom, alergologom i imunologom. Lekovi se koriste u zavisnosti od težine simptoma:
Ako već ne možemo apsolutno izmeći okolnosti u kojima živimo onda ih barem držimo maksimalno pod kontrolom i uživajmo u lepoti prirode.