Krpelji su postali sve otporniji na vremenske (ne)prilike tako da se oni danas mogu naći skoro u svako godišnje doba. Ipak, najviše vole sunce i visoke temperature, pa je pravo vreme za širenje informacija o zaštiti od njihovog uboda.
Krpelji su opasni jer se hrane krvlju životinja i čoveka, te mogu prenositi zarazne bolesti, uključujući i one koje su zajedničke ljudima i životinjama.
Aktivnost krpelja zavisi od nekoliko faktora – najviše od temperature i vlažnosti vazduha, stoga imaju tzv "sezonsku aktivnost“ – najaktivniji su i najbrojniji u proleće i rano leto, a ima ih i tokom rane jeseni. U zimskom periodu krpelji se susreću ako je zima blaga, bez hladnoće i snega. Nalazimo ih skrivene na listovima i granama grmova, zatim među visokom i gustom travom i u krošnjama drveća.
Skriveni na granama i listovima grmlja i drveća, krpelji čekaju prolazak pogodnog domaćina – toplokrvne životinje ili čoveka. Građom svojih nogu lako se prihvataju za krzno životinja ili na dlačice odeće ljudi. Nakon što se prihvati na domaćina, krpelj hoda više sati po telu u potrazi za mestom gde će se učvrstiti. U momentu kad “ugrize” dete (ili odrasle) on ispusti jednu supstancu koja ima ulogu lokalne anestezije, pa NIŠTA ne osetimo! To naravno krpelju odgovara jer tako može da ostane neprimećen i da nastavi da se nesmetano hrani.
Krpelji su značajni kao prenosioci zaraznih bolesti. U Srbiji se ugrizom krpelja mogu prenieti Lyme borelioza i krpeljni meningoencefalitis (KME), tularemija, Q groznica, erlihioza, babezioza i neke rikecioze. Bolesti se javljaju na određenim područjima zemlje pa govorimo o „prirodnim žarištima“ – područjima gde ima zaraženih krpelja.
Prilikom odlaska u prirodu radi šetnje, rekreacije ili obavljanja poslova na otvorenom treba uvek pomisliti na mogućnost uboda krpelja. Iz tog razloga je potrebno:
Potražiti pomoć u najblizoj ambulanti, domu zdravlja.
Ni u kom slučaju se krpelj na koži ne sme "gušiti" premazivanjem alkoholom, uljem ili masti, „paliti“ šibicom jer time izazivamo naglu smrt krpelja pri čemu on isprazni sadržaj svoje trbušne šupljine u čoveka i tako vrlo lako prenese zarazu ako je zaražen.
Krpelj se ne sme dirati golim rukama, niti nasilno i nestručno čupati.
