Hipertenzija se definiše kao krvni pritisak koji je veći od 140/90 mm HG (oko 120/80 mm Hg se smatra normalnim pritiskom). Postoje dva tipa hipertenzije (visokog krvnog pritiska) – primarni i sekundarni (koji uključuje endokrinu hipertenziju). Mnoge hipertenzije spadaju u primarni tip. Njihov uzrok je nepoznat, ali genetika i rizični faktori previsok unos soli, prekomerna težina, pušenje, alkohol i određeni lekovi mogu uticati na povećanje pritiska. Primarna hipertenzija obično dobro reaguje samo na promenu životnog stila i lekove za snižavanje pritiska. Sekundarna hipertenzija zahteva drugačiji tip tretmana. Ona je rezultat drugog stanja zato se uzročnik mora prepoznati i lečiti.
Sekundarna hipertenzija može biti uzrokovana poremećajem rada nadbubrežne žlezde. Renovaskularna hipertenzija je još jedan oblik sekundarne hipertenzije uzrokovana hormonskim disbalansom. Ona se javlja kada arterije koje prenose krv do bubrega postanu uže usled nagomilavanja materije izazvane visokim holesterolom. Bubrezi tada pogrešno protumače manji dotok krvi smatrajući da je pritisak niži i stimulišu hormone da povise krvni pritisak.
Poremećaj rada tireoidne žlezde, bilo da previše stvara hormona (hipertireoidizam) ili manje stvara hormona (hipotireoidizam), takođe su druga endokrina stanja koja uzrokuju sekundarnu hipertenziju.
Neki medikamenti mogu uzrokovati sekundarnu hipertenziju uključujući terapiju estrogenom u menopauzi, kortikosteroidi – antiinflamatorni lekovi koji leče artritis, astmu i druga hronična stanja.
U zavisnosti od uzroka, sekundarna endokrina hipertenzija se može uspešno lečiti lekovima ili operacijom.
