Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima i Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, imunizacija protiv HPV-a biće dobrovoljna, besplatna i sprovodiće se na deci oba pola, uzrasta od 9 do 12 godina. Pravilnik o imunizaciji predviđa da se ova vakcina uvede najkasnije do 1. aprila 2019. godine.
S obzirom da smo imali dosta pitanja u vezi sa prevencijom infekcije izazvanom HUMANIM PAPILOMA VIRUSOM (HPV), odlučili smo da najbitnije informacije podelimo sa vama.
Humani papiloma virusi čine grupu od preko 100 podtipova koji se u humanoj patologiji prezentuju na različite načine. Infekcija sa HPV je veoma česta, smatra se da 70% ljudi u nekom periodu svog života biva zaraženo (žene i muškarci). HPV se najčešće prenosi polnim kontaktom, ređe i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom.
Neke vrste humanog papiloma virusa (HPV 6 i HPV 11) izazivaju pojavu polnih bradavica (poznatih kao Condyloma accuminata ili genitalne bradavice ili perianalne bradavice), dok se neki javljaju u vidu bradavica na licu, šakama i ekstremitetima i kod žena i kod muškaraca. Tipovi ‘visokog rizika’ humanog papiloma virusa ima oko desetak, a najčešće su: HPV 16, HPV 18, HPV 31, HPV 33. Za ove tipove HPV je dokazano da svojim prisustvom dovode do promena unutar ćelije, koje mogu dovesti do karcinoma cerviksa, vulve i vagine u žena, genitalnih organa u muškaraca, kao i raka grla i anusa u oba pola.
Srbija je po obolevanju i umiranju od raka grlića materice među neslavnim rekorderima: godišnje oboli 1.250, a umre gotovo 500 žena! Nedavno sprovedeno istraživanje među studentkinjama Univerzitet u Novom Sadu dalo je alarmantne podatke. Ustanovljeno je da kod 63% ispitanica prisutan jedan ili više tipova HPV, od kojih su oko 70% onkogeni, odgovorni za nastanak malignih oboljenja, a 30% ispitanica imalo je i tipove 6 i 11 HPV odgovorne za nastanak genitalnih kondiloma.
Zaštićeni polni odnosi nisu adekvatna prevencija, već se primarna prevencija sprovodi isključivo putem vakcinacije. Vakcinacija se sprovodi u oko 130 zemalja sveta već drugu deceniju i proučavanja tokom ovog perioda su pokazala da ostavlja dugotrajan (čak doživotan) imunitet. Prevelanca infekcije je smanjena za 80%, dok su stope cervikalnog karcinoma smanjene za 7-8 puta za svega 14 godina rutinske primene.
Vakcina stvara bolji imunitet protiv oboljenja izazvanih HPV ako se primeni u detinjstvu u odnosu na primenu u starijem uzrasnom dobu. HPV vakcine prepručuje se devojčicama i dečacima od navršenih 9 do navršenih 13 godina života, uključujući i trinaestu godinu. Najveća efikasnost HPV vakcine dokazana je u periodu pre otpočinjanja seksualnih odnosa, jer postoji verovatnoća da će do prenosa HPV doći već kod prvog seksualnog odnosa ili prilikom kontakta za inficiranim delom kože ili sluzokože.
U studijama bezbednosti HPV vakcine koje su započete još 2006. godine, kada je vakcina i počela sa primenom u Sjedinjenim Američkim Državama, a kasnije i u Evropi, nije zabeležen niti jedan slučaj ozbiljnih neželjenih reakcija koje su povezane sa primenom HPV vakcine. Takođe, bitno je napomenuti da se vakcina protiv HPV ne koristi za lečenje oboljenja izazvanih humanim papiloma virusom koja već postoje u vreme vakcinacije i da vakcina protiv HPV ne dovodi do pojave infekcije sa HPV.
HPV VAKCINE:
1) Gardasil - četvorovalentna, protiv tipova 6,11,16 i 18, koja se primenjuje od 2006. godine . Do 15.-te godine se daje u 2 doze, a nakon 15.te godine do 26 godine u tri doze, kod osoba oba pola.
2) Cervarix - dvovalentna, protiv tipova 16 i 18, primenjuje se u 3 doze, počevši od 9.- te godine. Nije u preporukama za muški pol.
3) Devetovalentna vakcina, koja obuhvata 9 HPV tipova (6,11,16,18,31,33,45,52,58).
Značajna je uloga pedijatra i adolescentnog ginekologa koji pre svega treba da stave fokus na primarnu i sekundarnu prevenciju, dakle vakcinu i skrining.
