Dijabetes je gotovo neizostavni pratilac gojaznosti. Uporedo sa epidemijom gojaznosti raste i epidemija dijabetesa tipa 2. Rizik za pojavu dijabetesa kod muškarca sa BMI većim od 35kg/m² je 60%, a kod žena čak 93%, što znači da je velika verovatnoća da od 10 žena 9 oboli od dijabetesa.
Osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju 3 do 4 puta veću šansu da obole od infarkta srca, pet puta veći rizik da dožive moždani udar. Dijabetes udružen sa gojaznošću značajno povećava rizik od svih kompikacija. U osnovi nastanka dijabetesa tipa 2 u gojaznoj populaciji je insulinska rezistencija, odnosno smanjena osetljivost na sopstveni insulin. Masno tkivo u trbušnoj duplji luči adipocitokine, materije koje prenose informacije između ćelija, koje izazivaju zapaljenje na nivou ćelija. Hronična zapaljenska reakcija otežava vezivanje insulina za receptore na ćelijskim opnama pa pankreas mora da luči značajno veću količinu insulina da bi održao nivo sećera u krvi u granicama normalnih vrednosti. Povećana količina insulina utiče na sve organe i sisteme dovodeći do izražene potrebe za slatkišima, promena na krvnim sudovima, poremećene funkcije jajnika, nakupljanja masti u jetri, stvaranje tamnih naslaga na koži, zadebljanja sluzokože materice i sterilitet. Povećan osećaj gladi, unos masne hrane, slatkiša, proizvoda od belog brašna, dalje povećava nagomilavanje masti u telu i krvotoku. Slobodne masne kiseline u krvi dodatno otežavaju delovanje insulina koji više nije u stanju da održava šećer u krvi u granicama normale i pojavljuje se dijabetes.
Gojaznost utiče na građu i funkciju srčanog mišića što je povezuje sa koronarnom bolešću i iznenadnom srčanom smrću. Nagomilavanje masnog tkiva između mišićnih vlakana i degeneracija mišićnih ćelija srca (adipositas cordis) dovodi do kardiomiopatije i popuštanja srca.
Usled povećanog pritiska unutar trbušne duplje dolazi do smanjenja vitalnog kapaciteta pluća, smanjene količine kiseonika u krvi, povećanja koncentracije ugljen-dioksida, prekida disanja tokom spavanja (OSAS-opstruktivni sleep apnea sindrom), povećanja pritiska u lobanji, refluksne bolesti jednjaka (GERB) i nemogućnosti zadržavanja mokraće. Hipertenzija u gojaznih je između ostalih mehanizama uzrokovana i pritiskom masnog tkiva na bubrege. Povećani pritisak u bubrežnim venama može da dovede do patnje bubrega sa povećanim izlučivanjem belančevina putem mokraće što postepeno dovodi do oštećenja krvnih sudova u bubrezima i bubrežne slabosti.
Navike u ishrani koje podrazumevaju unos visokoenergetske hrane sa malo dijetskih vlakana i sedanterni način života dramatično povećavaju incidence NAFLD (ne-alkoholna masna jetra) i pretpostavlja se da će ovo obolenje jetre u narednoj dekadi biti vodeća indikacija za transplataciju jetre.
