Pregledali ste grudi i napipali ste čvorić – i šta sad? Iako sve čvoriće mora da pregleda radiolog, veći procenat opipanih čvorića ne bude kancerozan, posebno kod mlađih žena.
Po svetskim istraživanjima 80% - 85% čvorića u grudima su benignog karaktera, što znači da nisu kancerozni, posebno ako su žene mlađe od 40 godina. Ne samo to, ako ste u dobu kada treba da se redovno pregledate i to i radite, jednom godišnje radite mamogram, šanse su još bolje da opipani čvorić nije kancerozan.
Ipak, kako da ste potpuno sigurni? Kako da znate razliku između čvorića koji je kancerozan i onog koji je dobroćudan? Šta uzrokuje dobroćudni tumor grudi?
Grudi su sačinjene od masnog tkiva, nerva, krvnih sudova, fibroidnog vezivnog tkiva i tkiva žlezda, kao i od zamršenog mlečnog sistema žlezda (gde se mleko proizvodi) i mlečnih kanala (tanke cevi kroz koje protiče mleko do bradavica). Čvorići mogu biti tvrdi i nepokretni kao zrno pasulja, ili mekani puni tečnosti, koji se mogu valjati između vaših prstiju kao grožđe. Mogu biti manji od zrna graška ili nekoliko centimetara u prečniku, iako su veći čvorići retki.
Ono što je osnovna razlika između benignog čvorića i kanceroznog je pokret. Čvorić mekan i pun tečnosti ima manje šanse da bude kancerogen od čvrstog i nepokretnog čvorića. Ovo ne znači da svi pokretni i meki čvorići nisu kancerozni niti da svi čvrsti čvorići jesu. Jedini način da saznate nešto više o čvoriću koji ste napipali je da posetite vašeg radiologa i uradite mamograf ili ultrazvuk, a sve u zavisnosti šta preporuči vaše lekar. Rak dojki obično ne uzrokuje bolove, ali benigni tumor ih često uzrokuje.
Ne zahtevaju svi benigni čvorići biopsiju, takođe. Ako ste opipali čvoriće tokom menstrualnog perioda, vaš lekar će verovatno tražiti ponovni pregled ultrazvukom posle menstrualnog perioda, kako bi potvrdio postojanje čvorića. Ako je čvorić nestao, onda je on sigurno bezopasan i uzrokovan je hormonalnim promenama koje se javljaju u toku menstrualnog perioda.
Većina benignih čvorića i stanja su vezana za vaš menstrualni period – promeni hormona i tečnosti koja nadolazi u toku menstruacije. Drugi benigni čvorići u dojkama mogu biti u vezi sa zapušenim mlečnim kanalima, infekcijama, pa čak i povredama grudi.
Rizik za dobijanje kancera dojki se povećava kod žena koje nikada nisu rađale, kod onih koje imaju neredovne menstrualne cikluse i u porodici već obolelih od raka dojki.
Svi čvorići u dojkama treba da budu pregledani od strane radiologa, koji će jedini moći da vam da adekvatnu dijagnozu, a samim tim i tretman. Izuzetno je važno da se redovno kontrolišete ultrazvučno ili mamografijom kako ne biste bile u situaciji da opipate čvoriće u dojkama.
