24. oktobar je svetski dan borbe protiv raka dojke. Od raka dojke oboleva jedna od osam žena. Tokom samo jedne godine 1.300.000 žena širom planete dobije dijagnozu raka dojke. Rak dojke je drugi po redu uzrok smrti žena obolelih od raka, 465.000 žena godišnje umire od ove bolesti. Rak dojke je najrasprostranjenija, ali i najsmrtonosnija vrsta kancera među ženama u Evropi i svetu. U Srbiji svake godine oko 4.000 žena oboli od raka dojke, oko 1.500 svake godine umre, a ako se otkrije na vreme, rak dojke je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva.
Rano otkrivanje karcinoma ostaje kamen temeljac u kontrolisanju ove bolesti. Kada se karcinom dojki uoči još u ranoj fazi i ako se primene adekvatni tretmani, postoji odlična šansa da se rak dojki izleči. Ako se ipak otkrije u kasnijim fazama bolesti, kurativne metode često nisu opcija izlečenja.
Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije većina smrtnih slučajeva se pojavljuje u nižim i srednje razvijenim zemljama, gde je većini žena dijagnoza karcinoma dojki postavljena u kasnijoj fazi bolesti, uglavnom zbog nedostatka svesti o ovoj bolesti i barijerama o zdravstvenoj zaštiti uslovljenjim raznim društveno-socijalnim položajima žena.
Istorija raka dojki u prodici povećava rizik ove bolesti. Reproduktivni faktori povezani sa produženom izlaganju endrogenih estrogena, kao što je rana pojava prve menstruacije, kasna menopauza, rođenje prvog deteta u kasnijim godinama, su među najčešćim faktorima rizika za karcinom dojke. Takođe, korisnice oralne kontracepcije i hormonskih terapija su pod većim rizikom.
Mamografija i redovne ultrazvučne kontrole smanjuju rizik od karcinoma dojki. Zdrava ishrana, fizička aktivnost, kontrolisano unošenje alkohola, kontrolisanje telesne težine tj. sprečavanje gojaznosti mogu eventualno uticati na smanjenje pojave raka dojke.
Iako briga o zdravlju može postići određen nivo prevencije ipak se karcinom ne može uvek i u svim slučajevima izbeći. Zbog toga, rano otkrivanje u cilju poboljšanja ishoda raka dojke ostaje dalje kamen temeljac kontrole.
Mamografija je jedini skrining metod za koji je dokazano da je efektan. Može smanjiti smrtnost od raka dojki od 20% do 30% kod žena preko 50 godina starosti.
Ultrazvuk dojki se radi da bi se videlo da li su čvorići u dojkama čvrste ili ispunjene tečnošću (ciste). Ultrazvuk ne zamenjuje potrebu za mamografijom, ali se često koristi da bi se proverila abnormalnost rezultata mamografije. Ultrazvuk grudi može dati značajne informacije drugim testovima kao što su mamografija i magnetna rezonanca.
Ne postoje dokazi o efektnosti samopregleda dojki. Nažalost, ako osetite promenu na dojkama prilikom samopregleda, možda je kasno za kurativno lečenje. Međutim, samopregled dojki se pokazao kao odličan način da se podigne svest žena o opasnosti koju donosi karcinom dojki i da žene treba da preuzmu odgovorsnot za svoje zdravlje. Samopregled dojki se preporučuje više radi podizanja svesti kod žena nego kao skrining metod.
