“Moje dete priča od prvog rođendana!”
“Moja ćerka svira violinu od treće godine!”
“Moj sin zna da broji do sto, a nema ni godinu i po!”
Vrlo često čujemo ova divljenja roditelja i pitamo se da li preteruju, ili im je dete stvarno genijalno.
Po jednoj od definicja, darovito i talentovano dete je ono za koje pretpostavljamo da ima natprosečan nivo sposobnosti u bilo kom domenu (umetnost, jeziku, matematici, motornim veštinama...), a to je kategorija koju čini samo 2,5 do 5%njegovih vršanjaka.
Ova statistika nam govori o tome da su mnoga deca genijalna samo u očima svojih roditelja. Ali, šta da radimo kada objektivni pokazatelji ukažu na to da imamo zaista talentovano dete? I da li svako talentovano dete ima natprosečnu inteligenciju? Jer, to vrlo često i jeste tako, ali ne mora da bude pravilo. Čak se često dešava da deca nisu podjednako nadarena za sve intulektualne aktivnosti.
Mogu, recimo, imati izvanredan dar za matematiku, a istovremeno biti slaba u lepoti izražavanja, ili muzikalnosti.
Kako da prepoznamo talentovanu decu dovoljno rano? I kako da ih, kada ih prepoznamo, odgojimo, usmeravamo - a ne preforsiramo.
Da li je dovoljno samo ih voleti, pratiti njihov razvoj, ili potražiti pomoć stručnjaka za rad sa nadarenom decom? Neki roditelji nadarene dece ne žele da se ona “etiketiraju”, zbog čega bi mogli biti odbačeni od strane vršnjaka.
A šta se dešava ako takva deca ne ispune očekivanja učitelja, roditelja i šire okoline? Mnogo je pitanja. Evo nekih odogovora.
Kakav je to profil talentovanog deteta i kako da ga prepoznamo? Evo nekih činjenica koje govore u prilog tome da je dete naročito nadareno:
Ima još mnogo različitih vidova manifestacije darovitosti kod dece i kada počnemo da ih zapažemo jako je važno da ih pratimo i objektivizujemo.
Naravno da je važno da se nadarenom detetu pristupi na pravi način da bi mu se omogućilo da razvije svoje prirodne potencijale. Uzmite, svakako, u obzir činjenicu da su takva deca često preosetljjiva i, premda vrlo brzo mentalno sazrevaju, teško proživljavaju negativne osećaje, zavist, izolaciju bilo koje vrste. Darovita deca, takođe umeju da budu ponekad dosadna i nametljiva, baš u želji za raznim saznanjima i dostignućima.
Kako god bilo, iako imate natprosečno darovito dete, ono je ipak samo dete! Treba mu puno nežnosti, ljubavi, dokaza da su vam važna njegova uverenja, uspesi, ali isto tako i pokušaji koji se ne završe uspešno.
Najvažnije je odgajiti svako, pa i talentovano dete, u zdravu, zadovoljnu, zrelu i samostalnu osobu!