Nasilno ponašanje

Nasilno ponašanje može biti zastrašujuće i fizički i psihički može oštetiti dete. Takođe je najčešća pojava kod školske dece. Čak ga i predškolci mogu osetiti. Ovde je navedeno nekoliko saveta kako da uočite maltretiranje kod dece i šta vi možete uraditi da pomognete vašem detetu.

Da li ste znali?
  • Istraživanje UNICEF-a u programu “Škola bez nasilja”o vrstama i intenzitetu nasilja sprovedeno je u svim do sada uključenim školama, a istraživanje u prvih 50 škola sprovedeno na uzorku od 26.947 učenika i 3.397 odraslih donelo je podatke da je 65% učenika bar jednom, a 24% više puta bilo izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja u periodu od tri meseca.
  • Najzastupljeniji oblici nasilnog ponašanja jesu verbalno nasilje, širenje laži i spletkarenje, te pretnje i zastrašivanja.

Šta je nasilno ponašanje?

Grubo gledano, to je zadirkivanje. Većina nas zna kako se osećamo kada nas zadirkuju. Ali ponekad deca zadirkuju stalno neko dete. Razlozi za zadirkivanje su razni ili žele da stvarno povrede osećanja drugog deteta ili žele da izbace nekog iz igre ili društva. Ovde zadirkivanje postaje maltretiranje.

Drugi primeri nasilnog ponašanja su:
  • govorenje pakosnih reči i nazivanje druge dece ružnim imenima;
  • izbacivanje druge dece iz igre ili neke aktivnosti ili širenje ružnih priča o detetu;
  • udaranje ili guranje deteta ili svađanje.

Devojčice imaju tendenciju da maltretiraju na indirektan način koji je teže uočiti. Dečaci se više fizički obračunavaju. Deca nikada ne treba da budu prepuštena sama sebi da reše ovaj problem. Mogu ozbiljno biti povređeni nasilnim ponašanjem. Važno je za odrasle da spreče i zaustave nasilno ponašanje pre nego što počne da se konstantno javlja.

Kako da uočite nasilno ponašanje kod vašeg deteta?

Ne postoji jednostavan način kako da uočite maltretiranje. Način na koji vaše dete reaguje će zavisiti od toga koliko je dete povređeno, kao i od detetove ličnosti i karaktera. Osim vidljivih fizičkih znakova nasilnog ponašanja, treba da obratite pažnju na promene u raspoloženju kod deteta i njegovom društvenom i emotivnom ponašanju.

Stvari na koje treba da obratite pažnju uključuju:
  • Fizičke znake kao što su modrice, posekotine ili ogrebotine, pocepana odeća, nesanica, mokrenje u krevet ili učestalo traženje novca;
  • Promene vezane za školu, kao što su nevoljnost kada se ide u školu ili vaše dete uopšte ne želi da ide u školu, dete ostaje blizu učiteljice tokom časa napolju ili tokom pauze, ima poteškoće da postavlja i odgovara na pitanja u razredu, dete ne učestvuje u aktivnostima, sedi samo, ocene se pogoršavaju iznenada kao i školski i domaći zadaci.
  • Emotivni tragovi kao što su strahovi, nervoza, uznemirenost, nesretnost, depresija ili plač, povlačenje u sebe, tajnovitost, iznenadne promene u ponašanju, impulsivnost u iskazivanju besa i nesreća na kraju raspusta ili vikenda.
  • Drugi znaci, kao što su pričanje o zadirkivanju, o izazivanjima, ismevanju, degradiranju, pretnjama, dominaciji druge dece, pravljenje šale na račun deteta. Vaše dete može biti isključeno iz društva tokom ručka ili odmora, izgubiti kontakt sa drugarima iz razreda.

Kako pričati sa detetom o nasilnom ponašanju

Mnoga deca maltretiranje i nasilno ponašanje drže u tajnosti od odraslih u okruženju, zato je jako teško znati zasigurno da li vaše dete maltretiraju vršnjaci. Pokušajte da započenete razgovor sledećim navedenim pitanjima, ako posumljate da vaše dete maltretiraju vršnjaci. Dok razgovarate sa detetom budite opušteni i prijateljski nastrojeni, i probajte da ne bombardujete dete pitanjima. Deca će se teže otvoriti ako osete nelagodnost.

Mlađa deca (od 4 od 6 godina)
  • Šta si radio/la u vrtiću danas?
  • Da li si se igrao/la ono što voliš? Da li si bilo šta radio/la što voliš?
  • Sa kim si se igrao/la?
  • Koje igre ste se igrali? Da li si uživao/la u njegovom/njenom društvu?
  • Da li voliš da se igraš raznih igara sa drugom decom?
  • Je li jedva čekaš da ideš sutra u školicu?
Starija deca (od 7 do 8 godina i naviše)
  • Šta si radio/la na (školskom) odmoru?
  • Da li hoćeš da pozoveš društvo iz škole kod nas u goste?
  • Postoji li neki razred u školi koji baš voliš ili ne voliš?
  • Je li imaš nekog posebnog druga/drugaricu u školi?
  • Raduješ li se sutrašnjem odlasku u školu?

Saveti kako pričati sa detetom o nasilnom ponašanju i maltretiranju

Ako osetite ili posumnjate da je vaše dete izloženo maltretiranju, jedan od najboljih načina da ga/je zaštitite je da razgovarate sa svojim detetom. Slušajte dete pažljivo, pomozite mu/joj da shvati šta se dešava i pokažite mu/joj da se brinete i da želite da pomognete.

  • Saslušajte dete. Postavljajte detetu jednostavna pitanja, onda slušajte pažljivo odgovor. Probajte da usput ispitujete dete pokazujući interesovanje, na primer: “I šta se kasnije desilo?”, ili “Šta si ti uradila posle?”;
  • Ostanite mirni. Ovo vam je šansa da pokažete detetu kako se rešavaju problemi. Ako ste previše besni ili uplašeni, sačekajte malo da se smirite i onda razgovarajte sa detetom i sa drugima.
  • Sumirajte probelm. Možete reći nešto slično: “Znači užinao si svoj sendvič i Dragan je došao, oteo ti sendvič i bacio ga na pod.”
  • Složite se sa detetom da postoji problem. Na primer: “Stvarno si imao danas strašno iskustvo na odmoru”.
  • Stavite do znanja detetu da je sve uredu. Pomozite detetu da shvati da su njegova/njena osećanja sasvim normalna. Na primer: “Nije ni čudo što si danas ceo dan tužan, nakon onoga što ti se desilo za vreme velikog odmora.”
  • Pohvalite dete. Na primer: “Stvarno mi je drago što si tvoj problem podelio sa mnom.”
  • Stavite do znanja detetu da ćete mu /joj pomoći. Na primer: “Ono što ti se desilo danas na odmoru nije lepo i nije u redu. Možemo li mi uraditi bilo šta da ti olakšamo?”
  • Pričajte o tome zašto se deca nasilno ponašaju. Pričajte o tome zašto neko maltretira vršnjake. Pomozite detetu da shvati tuđe ponašanje.
  • Izostavite negativne komentare i ne govorite detetu šta je trabao/la da uradi, a nije. Ovo generalno uopšte ne pomaže da se problem reši. Zato budite pažljivi da ne govorite nešto kao: “Nemoj mi dolaziti sa svojim žalbama - izbori se za sebe”, ili “Trebao si da uradiš ovo umesto toga što si uradio”, ili “Jadničak moj, nema veze kod kuće si sada”.

Ako ste zabrinuti oko maltretiranja prva stvar što možete uraditi je da obavestite učiteljicu, nastavnika i direktora škole. Posavetujte se sa njima kako da rešite problem i kako da sprečite dalje maltretiranje. Nemojte gubiti živce i odlaziti kod roditelja dece koja maltretiraju vaše, jer ćete samo još goru stvar uraditi i nećete pomoći detetu. Znajte da ovakvo ponašanje ne prolazi preko noći i svaki put kada se desi vašem detetu obaveštavajte organe u školi o tome. Redovno se raspitujte u školi na koji način rešavaju problem. Ako se nasilno ponašanje nastavi, a škola nije u mogućnosti da se izbori sa tim, potražite profesionalnu pomoć i zatražite od škole pravilnik o sankcionisanju ovakvog ponašanja.