Svaki roditelj je zadovoljan kad dete zadovoljno jede i ima apetit. Ali, deca često ne žele jesti što im ponudimo i čini nam se da nemaju dobar apetit. Šta učiniti?
Rečenice tipa "Ako ne pojedeš, nagrabusićeš …", "Još jedna kašika za baku…" verovatno neće pogoditi cilj. Radije se poslužite mudrim pravilima. Recimo: "Pre nego što kažete da nešto više nećeš jesti, moraš to probati najmanje barem još jednom."
Testo sa sosom je tako dosadno jelo, nimalo ne zvuči zabavno. Zato nazovite hranu zanimljivijim imenima, neka špageti postanu galaktički crvi s galaktičkim kečapom.
Nije u redu očekivati od deteta da će jesti karfiol, salatu ili supu od pečuraka, ako je vi nikad ne jedete. Deca uče gledajući i oponašajući roditelje. U razvijanju zdravih prehrambenih navika kod deteta roditelji imaju presudnu ulogu.
"Sit sam" kod dece znači upravo to "sit sam". Osećaj sitosti i gladi su kod dece "neiskvareni" i takvi bi trebali i ostati. Zaigravanje i nagovaranje na hranu može poremetiti prirodan osećaj za glad i sitost. Upamtite da mala deca uzimaju onoliko energije koliko im treba.
Osećaj za ukus se gradi, ali i menja s vremenom. Budući da deca intenzivnije osećaju gorkaste ukuse, na primer u brokoliju ili kupusu, odmah će odbaciti te namirnice jer ih podsvesno povezuju s nečim otrovnim i pokvarenim. Zato radije pojedine namirnice ponudite odvojeno tako da dete poveže ukus s konkretnom namirnicom i s vremenom razazna što mu valja, a što ne.
Jede li dete jednolično ili neredovno, to ne mora uvek biti razlog za zabrinutost. Energetske potrebe deteta su pod jakim uticajem faza rasta i zato se apetit povremeno povećava, ali i smanjuje. Kod uvođenja novih namirnica ne treba prebrzo odustajati. Deci je katkad potrebno i do 15 pokušaja upoznavanja s novom namirnicom dok je ne prihvate.
Omiljene pahuljice ili sendviče ne treba zabranjivati, već ih valja nadograditi zdravim dodacima. Obično su dečije žitarice vrlo slatke pa na račun njih u posudu dodajte orašasto voće (lešnike, bademe, orahe), a tost napravite od celog hleba ili u njega nakon pečenja ubacite komadiće paradajza ili zelene salate. Na taj način će obroci malo po malo biti sve zdraviji.
Slatkiši ne bi trebali predstavljati nagradu za bilo što. Na taj način postaju posebniji i deca ih još više žele. Čokolada i gumene bombone se mogu uključiti u ovo pravilo: pojedi pet puta na dan povrće ili voće i jednom na dan možeš pojesti slatku sitnicu.
Deca se vole ponašati po ustaljenom ritmu i poznatim šemama. Kad se pravilo učvrsti, deca će ga slediti. Zato je korisno iskoristiti takvo ponašanje te uvesti pravila. Tri velika obroka i dva mala na dan ili dva velika obroka moraju sadržati najmanje jedno povrće ili voće.
Dobro je da dete upozna različite načine obrade pojedinih namirnica. Eksperimentišite s ukusima, bojama i formama. Deci na kraju nije šargarepa ta koja je neukusna, nego način kako je pripremimo ili poslužimo.
Uključite decu u pripremu hrane. Na taj način neće razvijati samo svest za hranu i namirnice koje će kasnije naći na svom tanjiru, nego i dobiti osećaj koliko je truda uloženo u pripremu obroka. U celoj priči dete može izraziti i svoje želje ili omiljene kombinacije koje tada možete zajedno pripremati.
Nećete uvek biti prisutni kad će dete negde jesti. Zato je dobro podsticati dete na to da razmišlja o hrani, da odabira kvalitetno i da zna koliko nekog proizvoda može pojesti. To se može razvijati.
Za porodičnim stolom se ne radi samo o jednostavnom unosu hrane, nego i o zajedništvu porodice koja se za stolom neguje. Zajednički obroci mogu biti zabavni i potstiču kulturu jedenja i ponašanja za stolom. Roditelji bi zato trebali osigurati mirnu i prijatnu atmosferu. Jela treba lepo poslužiti jer i dete već zna uživati u hrani.
