Tokom trudnoće, fetus je okružen plodovom vodom, supstancom sličnom vodi. Plodova voda sadrži žive kožne ćelije fetusa koje se obično odbacuju tokom rasta i još druge supstance kao što su alfa-fetoprotein (AFP). Ova supstanca pruža važne informacije o zdravlju bebe pre rođenja.
Amniocenteza se obavlja da bi se ustanovili određeni defekti kod ploda, kao što je Daun sindrom, abnormalnost hromozoma.
Zato što amniocenteza predstavlja mali rizik kako za majku, tako i za bebu, ovaj test se obično preporučuje ženama koje imaju značajni rizik od genetičkih oboljenja, uključujući one:
Amniocentezom se ne uoče svi urođeni defekti, ali može biti korisna da bi se ustanovila sledeća stanja:
Amniocenteza takođe može otkriti određene defekte kičmenog stuba (oboljenja gde se mozak i kičmeni stub ne razvijaju pravilno) kao što su spina bifida i anancefalitis.
Tokom amniocenteze radi se ultrazvuk i dodatno se mogu uočiti urođeni defekti, a koji se ne mogu uočiti amniocentezom (kao što su rascep nepca, rascep usne, defekti stopala ili srčani poremećaji). Postoje, međutim, neki defekti koje neće ni ultrazvuk ni amniocenteza uočiti.
Ako radite amniocentezu možete saznati pol bebe. Amniocenteza je najtačniji način da saznate pol pre rođenja.
U slučajevima kada se ranije mora obaviti porođaj, amniocenteza se može raditi u trećem trimestru, kada se utvrđuje da li su pluća bebe dovoljno zrela za život izvan materice. Takođe, može biti dobar pokazatelj postojanja infekcije u plodovoj vodi u određenim situacijama.
Ako vam lekar preporuči amniocentezu, ona se obično radi između 15. i 18. nedelje trudnoće.
Preciznost amniocenteze je 99,4%. Ponekad ona može biti neuspešna zbog tehničkih problema, kao što su nemogućnost da se prikupi dovoljna količina plodove vode ili neuspešnost rasta ćelija koje se sakupe.
Da. Postoji mali rizik da amniocenteza uzrokuje pobačaj (rizik je manji od 1%). Povrede bebe ili majke, infekcije i prerani porođaj su druge potencijalne komplikacije koje se mogu pojaviti, ali su jako retke.
Naravno. Pre amniocenteze ćete dobiti procenu rizika od hromosomopatije. Nakon što vam se detaljno objasne rizici i dobrobit amniocenteze, vi ćete imati mogućnost da izaberete ono što je najbolje za vas i vašu bebu.
Sterilizuje se mali deo stomaka da bi se pripremio za amniocentezu. Možda ćete primiti lokalnu anesteziju da bi vam bilo lakše i da bi amniocenteza prošla bez bolova. Lekar će prvo locirati položaj fetusa i posteljice ultrazvučnim pregledom. Uz ultrazvučni vodič, lekar će tankom iglom prodreti kroz stomak u matericu, a u amnionsku kesu, daleko od fetusa, gde se nalazi plodova voda. Mali deo plodove vode, lekar će izvući kroz iglu i poslati na laboratorijske nalaze.
Možda ćete osećati manje bolove slične menstrualnim, što nije neuobičajeno tokom amniocenteze ili nekoliko sati posle procedure.
Posle postupka, najbolje je da odete kući i ležite ostatak dana. Ne biste trebali vežbati niti imati naporne aktivnosti ili dizati teško (sve teže od 8 kg, uključujući i decu) i trebali biste izbegavati seksualne aktivnosti neko vreme.
Obavezno pozovite lekara ako posle amniocenteze imate krvarenje ili temperaturu, vaginalni iscedak ili jake bolove u stomaku. Rezultati testa su, u principu, gotovi za 2 do 3 nedelje.
