Mnogi lekari računaju početak trudnoće od prvog dana vaše poslednje menstruacije. Ovo se zove menstrualno doba i obično je oko dve nedelje ranije nego što se stvarno začeće desilo.
Evo primera jednog začeća:
Svaki mesec, u jednom od dva ženska jajnika, stvaraju se folikule, male ciste ispunjene grupom zrelih jajašaca. Normalno, jedna od ostalih folikula će biti selektovana da završi razvitak, tj. da potpuno sazri. Ova dominantna folikula svojim rastom i razvitkom utiče na druge folikule koje prestaju sa rastom i nestaju. Zrela folikula oslobađa jajašce iz jajnika. Ovo se zove ovulacija i ona se obično pojavljuje dve nedelje pre sledećeg menstrualnog perioda.
Posle ovulacije, oslobođena folikula stvara strukturu zvanu corpus luteum, koja u sebi sadrži dva hormona, progesteron i estrogen. Progesteron pomaže da se pripremi endometrijum da se embrion može implementirati.
Oslobođeno jajašce putuje kroz jajovod gde ostaje sve dok jedan spermatozoid ne prodre u jajašce tokom fertilizacije, tj. oplodnje. Jajašce može biti oplođeno u roku od 24 sata posle ovulacije. U proseku, ovulacija i oplodnja se dešavaju dve nedelje posle menstrualnog ciklusa.
Ako ne postoji ni jedan spermatozoid da oplodi jajašce, stvorena folikula će se ugasiti, stvarajući veliki nivo hormona. Ovo uzrokuje da se površina endometrijuma “oljušti”, rezultujući u menstrualnom krvarenju. Ovako se ciklus ponavja svaki mesec.
Ako spermatozoid ipak prodre u jajašce posle ovulacije, desiće se oplodnja. Kada spermatozoid prodre u jajašce, opna jajašca menja svoj proteinski sastav da bi se sprečilo dalje prodiranje spermatozoida. U trenutku oplodnje, genetski sastav vaše buduće bebe je kompletno završen, uključujući i bebin pol. Pošto majka može da stvara samo X hromozome (ona je XX), ako Y spermatozoid oplodi jajašce, vaša beba će biti dečak (imaće XY hromozome); ako X spermatozoid oplodi jajašce, rodićete devojčicu.
U roku od 24 sata posle oplodnje, jajašce počinje da se ubrzano deli na više ćelija. Ostaje još u jajovodu oko tri dana. Oplođeno jajašce (zove se još zigot) nastavlja da se deli dok prolazi polagano kroz jajovod u matericu, gde mu je sledeći zadatak da se usadi u zid materice. Ovaj proces naziva se usađivanje. Prvo zigot je u obliku lopte sačinjene od mnoštva ćelija, onda postaje prazna lopta ispunjena ćelijama koja se naziva blastocist. Pre usađivanja, blastocista razbija zaštitni omotač. Kada blastocista uspostavi kontakt sa zidom materice, razmena hormona pomaže blastocisti da se pričvrsti uz njen zid. Neke žene u tom periodu primećuju malo pulsiranje ili imaju blago krvarenje, jedan ili dva dana nakon usađivanja. Endometrijum, zid materice, postaje deblji i grlić materice se zatvara sluzavim čepom, mukusom.
Za tri nedelje, ćelije blastociste počinju da rastu grupišući se međusobno i bebine prve nervne ćelije se stvaraju. Vaša beba se od momenta začeća do 8. nedelje naziva embrion. Od 8. nedelje do momenta rođenja vaša bebe se zove fetus.
HCG je trudnički hormon koji je prisutan u krvi od momenta začeća, a stvaraju ga ćelije koje stvaraju placentu. Ovaj hormon registruju testovi za trudnoću, ali je obično potrebno tri do četiri nedelje od prvog dana poslednje menstruacije da bi se nivo hCG-a povisio da ga testovi mogu otkriti.
Razvojni periodi trudnoće se zovu trimestri ili periodi od tri meseca, zbog posebne promene koje se dešavaju u svakoj fazi trudnoće.
