Za razliku od ostalih polno prenosivih bolesti, hepatitis B je bolest koja zahvata pre svega jetru i označava difuznu upalu jetre izazvanu hepatitis B virusom - HBV. Spada u najčešće infektivne bolesti, a računa se da je širom sveta prisutno oko 300 miliona hroničnih nosioca HBV. Osnovni i glavni način prenosa infekcije HBV je polni odnos, kao i uptreba nesterilnih i zaraženih špriceva i igala (1/3 - 2/3 slučajeva bolesti). Prenos virusa putem transfuzije krvi je nakon uvođenja odgovarajućih testova krvi praktičnoi prekinut. Prisustvo antigena u krvi se dokazuje imunološkim metodama. Karakterističan je nalaz ovog antigena još u vrijeme inkubacije, uobičajeno 1 - 6 nedelja pre izbijanja kliničkih ili laboratorijskih znakova bolesti, dok se u vreme rekonvalescencije gubi iz krvi.
Protivtela protiv ovog antigena se javljaju nedeljam ili mesecima nakon kliničke bolesti i perzistiraju doživotno (Anti-HBs). Akutni oblik hepatitisa B prelazi kod 6 - 10% nosioca virusa u hronični oblik (carrier-status). Računa se da su najmanje 1/3 hroničnih nosioca virusa deca ili odrasli koji su inficirani u dečijem uzrastu. Kod oko 25% ovih pacijenata razvija se ciroza jetre ili primarni karcinom jetre. Rizik prenosa infekcije s majke na dete postoji kod majki s akutnom HBV infekcijom ili s hroničnim infektivnim sistemom. Najveći rizik prenošenja infekcije u trudnoći je sam porođaj.
Vreme inkubacije iznosi 50 - 150, a u prosjeku 90 dana. Najčešće se javljaju:
S izbijanjem žutice, obično počinju popuštati drugi simptomi. Žutica je najintenzivnija nakon nedelju dve dana, potom počinje faza ozdravljenja koja traje daljih 2 - 4 nedelje. Intenzitet, kao i trajanje tegoba zavise od imunološkog ssistema osobe, kao i o još nepoznatim odnosima između virusa i domaćina, zbog čega bolest ponekad liči na lakšu infekciju gripe, a ponekad ima smrtonosni ishod. Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, kliničkog i laboratorijskih nalaza.
U većini slučajeva nije potrebno specijalno lečenje, a specifični lek protiv hepatitisa B ne postoji. Zato se preporučuje vakcinisanje protiv hepatitisa B (Engerix A) svim osobama koje imaju povećani rizik.
Ukoliko nema dodatnih komplikacija kod hepatitisa B, stroga jetrena dijeta, strogo mirovanje i strogo ograničavanje telesne aktivnosti nemaju dokazanu prednost u lečenju. Ipak se u ishrani preporučuje smanjenje unosa masnoća, posebno životinjskog porekla, šećera i proteina, zatim povećanje unosa biljnih vlakana. Izbegavajte i druge namirnice životinjskog porekla, zaslađene voćne sokove, veštačke zaslađivače, rafinirane šećere, brzu hranu, neke vrste čajeva, kofein, kokakolu, čokolade, mineralnu vodu. S druge strane preporučuje se unos integralnih žitarica i pirinča, integralne i graham testenine, tunjevine, povrća, svih vrsta mahunarki, većine prirodnih sokova, svežeg voća, maslinovog ulja. Najbolje povrće za jetru su cvekla i šargarepa koje sadrže dosta beta-karotena, koji daju boju ovom povrću, a spadaju u antioksidanse. Od značaja može biti i maslačak s visokim sadržajem lecitina koji potpomaže metabolizam.
Ne preporučuju se obilni obroci, radije 4 manja obroka, pri čemu bi zadnji obrok trebalo biti barem 5 sati pre odlaska u krevet. Promene u ishrani je potrebno postupno uvoditi, korak po korak. Sasvim je zabranjena upotreba alkohola, kao i drugih lekova. U stimulaciji imunološkog odgovora značajnu ulogu igraju redukcija stresa, pravilan raspored dnevne aktivnosti i dnevnog odmora. Savetuje se seksualni odnos sa zaštitom, radi sprečavanja daljeg prenošenja infekcije.
