Petnaest dana posle embriotransfera treba napraviti test za dokazivanje rane trudnoće. Ovaj osetljivi test se zasniva na analizi beta-subjedinice horionskog gonadotropina (beta-hCG), hormona specifičnog za trudnoću. U krajnjem slučaju može se napraviti i test mokraće dvadesetpet dana nakon embriotransfera.
Pozitivan test predstavlja dokaz takozvane biohemijske trudnoće. To još uvek nije prava trudnoća, ali ipak ima razloga za radovanje, jer skok hormona znači da smo stigli na pola puta. Definitivna potvrda postojanja trudnoće vrši se ultrazvučnim pregledom. Ovaj pregled se najčešće zakazuje mesec dana nakon embriotransfera.
Negativan test, posebno ako se krvarenje nije pojavilo, još uvek ne znači da postupak vantelesne oplodnje nije uspeo, iako su mogućnosti povoljnog ishoda male. U takvoj situaciji treba nastaviti terapiju i ponoviti test za 3 - 4 dana. Ako je rezultat ponovo negativan, terapija se obustavlja.
Ultrazvukom definitivno utvrđujemo postojanje trudnoće i ovaj pregled nam pruža još neke korisne informacije. Kada se ni posle nekoliko uzastopnih pregleda ultrazvukom u materici ne može videti ni gestacioni mehur ni embrionalni eho, a beta-hCG pokazuje visoku vrednost (koncentracija ovog hormona je u ovim teškim situacijama značajno manja nego u normalnoj trudnoći), možemo posumnjati da se radi o ektopičnoj (vanmateričnoj) trudnoći. Prema statistici, ektopična trudnoća javlja se u tek 2% slučajeva vantelesne oplodnje, kao i u spontanim ciklusima.
