Vremenom se pokazalo da najoptimalnije mogućnosti začeća, uz prihvatljiv rizik od višeplodne trudnoće, pruža transfer od dva do tri embriona (blizanci ili trojke), zavisno od godina pacijentkinje i kvaliteta embriona. Unošenje više od tri embriona ne povećava uspešnost postupka, ali ako do trudnoće dođe, velike su šanse da to bude višeplodna trudnoća. Sa većim brojem embriona raste rizik od višeplodne trudnoće. Ukoliko, kao rezultat postupka vantelesne oplodnje, imamo više od tri vitalna embriona, ili bilo koji drugi broj, naša bolnica nudi mogućnost da taj višak vitalnih embriona postupkom kontrolisanog zamrzavanja i odmrzavanja bude sačuvan za buduću upotrebu.
Embrioni će biti zamrznuti na -196C° tokom faze rane deobe (na nivou od 2 do 8 ćelija). Još jedan vid kriprezervacije je i vitrifikacija. Ona se od prostog zamrzavanja razlikuje po primeni vitriola, supstance u kojoj se čuva embrion. Za svaki embrion posebno je zapisano njegovo poreklo, faza deobe u kojoj se nalazi i tačno vreme i datum zamrzavanja. Embrioni će se sačuvati u zamrznutom stanju sve dok pacijenti ne zatraže njihovu upotrebu.
Kada ginekolog pripremi matericu za prihvatanje embriona i sonografskim pregledom i određivanjem nivoa hormona proceni da su stečeni uslovi za embriotransfer, pristupa se pripremi (odmrzavanju) svih, ili potrebnog broja embriona. Ispitivanjem vitalnosti i kvaliteta svakog od embriona, za transfer će se odabrati embrioni sa najvećim biološkim potencijalom, odnosno oni koji nude najveće mogućnosti da dođe do začeća. Petnaest dana nakon embriotransfera, određivanjem nivoa beta-hCG utvrđujemo ishod postupka.
