Kontracepcija obuhvata niz metoda koje imaju za cilj da spreče oplodnju jajne ćelije, a u slučaju da do oplodnje ipak dođe da spreči usadnju tj. implataciju oplođene jajne ćelije na sluzokožu materice tj. endometrijum i na taj način nastanka trudnoće.
Statistička istraživanja su pokazala da je čak 30% trudnoća neplanirano. Veliki procenat završava se prekidom trudnoće tj.abortusom. Promovisanjem planiranja porodice i upotrebe kontracepcije koja je jednostavna za upotrebu i podređena stilu života žene, uveliko se smanjuje učestalost neželjenih trudnoća.
Pre svega kontracepcija može biti reverzibilna tj. povratna, što znači da se njeno dejstvo može poništiti ili prestati i da se nakon određenog vremena trudnoća može ostvariti, ili ireverzibilna tj. nepovratna što znači da nakon ovog metoda ne postoji mogućnost ostajanja u drugom stanju.
Potom, reverzibilna kontracepcija može biti:
Ireverzibilna kontracepcija uvek podrazumeva neku od interventnih hirurških metoda, a sa ciljem prekida puta, jajovoda, kojim prolazi zrela jajna ćelija do materice bilo njegovim presecanjem, podvezivanjem, postavljanjem prepreke, itd.
Prema dužini dejstva, načinu reverzibilne kontracepcije mogu biti podeljeni u dve velike grupe - sredstva kratkog dejstva i sredstva dugog dejstva.
Kontracepcija kratkog dejstva je ona kontracepcija koja se mora primenjivati više od jedan put tokom menstrualnog ciklusa ili kalendarskog meseca da bi se ostvario kontraceptivni učinak. Iskustvo pokazuje da efikasnost ovakvog metoda kontracepcije u mnogome zavisi od motivacije žene i pravilne upotrebe sredstva, te je zbog toga smanjena upotreba u odnosu na teorijsku efikasnost ovakvog sredstva.
Kontraceptivna sredstva dugog dejstva su ona sredstva koja se aplikuju manje od jednog puta tokom menstrualnog ciklusa ili kalendarskog meseca. Zbog njihovog produženog dejstva i manje zavisnosti od ljudskog faktora, pokazali su se kao efikasniji metod kontracepcije.
Žena treba da odabere onaj način koji najbolje odogovara njenom stilu života, seksualnim navikama i zdravstvenom stanju i za koji ona smatra da ga se u potpunosti može pridržavati u skladu sa datim uputstvima. Radi procene najpogodnijeg i najefikasnijeg kontraceptivnog sredstva žena se treba konsultovati sa njenim ginekologom.
To podrazumeva prikupljanje podataka o istoriji bolesti (lična, porodična i ginekološka anamneza, ranija primena kontraceptivnih sredstva, seksualne navike), postojećim hroničnim i sistemskim oboljenjima jer kontraceptivno sredstvo ne sme dovesti do pogoršanja ili egzacerbacije već postojećeg hroničnog oboljenja, kao i dređene laboratorijske analize za neka od kontraceptivnih sredstava (analiza krvi, funkcije jetre ili bubrega).
Pre početka primene kontracepcije potrebno je isključiti mogućnost postojanaja trudnoće proverom ginekološke anamneze, datuma poslednjeg menstrualnog ciklusa i seksualnih odnosa u međuvremenu. Kod žene sa neredovnim ciklusima ili kašnjenja menstruacije što pobuđuje sumnju na trudnoću, mogućnost postojanja trudnoće isključuje se određivanjm beta hCG. Takođe, može se i odložiti početak primene kontracepcije do momenta kada se sa sigurnošću može isključiti drugo stanje.
