Ništa ne može tako pobediti stres kao vežbe tehnikom namenjene za razbijanje stresa. Rezultat koji ima ta tehnika “borbe jedan na jedan” reakcija je našeg tela koje ulazi u stanje visoke uzbuđenosti, jer često nemamo ventil gde bi nakupljena energija odlazila. Vežbanje je najbolji način da se rasturi višak energije, posebno ako imate posao gde se ne krećete mnogo.
Kanališite svoju energiju ka odgovarajućim fizičkim aktivnostima, bilo da je žustro hodanje, trčanje, vožnja biciklom ili vežbe u teretani. Vežbanje može biti i vođenje psa u šetnju ili plesanje kod kuće uz omiljenu muziku.
Stručnjaci preporučuju da vežbamo minimalno 30 minuta umereno intenzivnim aktivnostima, većinu dana tokom nedelje. A postoji mnogo razloga da slušate preporuke stručnjaka. Vežbanje ne samo da poboljšava vaše zdravlje i smanjuje stres, takođe, opušta napete mišiće i pomaže vam da bolje spavate. Vežbe uzrokuju da se otpušta hemikalija endorfin u krvotok, koji vas čini sretnim. Zbog toga, može biti korisno oružje u borbi protiv stresa i anksioznosti, održavaće vam kondiciju i smanjiće vam rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, uspostaviće normalan krvni pritisak, smanjiće dijabetes i bolove u leđima. Sve u svemu, fizički aktivni ljudi su u boljoj mogućnosti da upravljaju dugoročnim efektima stresa bez opasnosti po zdravlje.
Šetnja, džoging, plivanje, vožnja bicikla, aerobik i ples su odlični oblici vežbanja. Ako izaberete nešto u čemu uživate, neće vam rekreacija delovati kao obaveza. Takođe je dobro da unesete raznovrsnost u aktivnostima kako biste izbegli dosadu. Na primer, ako ste stalno vežbali unutra, probajte napolju da biste malo promenili ambijent. Rekreacija bi trebala biti zabavna. Teško je održati program vežbanja ukoliko u njemu ne uživate. Rekreacija sa prijateljima može vas podstaći da izdržite i ne odustajete.
Ako uhvatite sebe da tražite izgovore, zapišite ih i svaki pojedinačno procenite i razmislite o njemu.
Međutim, vežbe ne moraju da se izvode u teretani ili na traci. Svako može vežbati, čak i bez trošenja novaca, odlazaka od kuće i ne mora imati posebne sposobnosti za rekreacijom. Svako će se bolje osećati posle. Samo nemojte zaboraviti da se pre rekreacije zagrejete i relaksirate posle da biste izbegli povrede.
Redovna umereno brza šetnja može biti odličan oblik aerobnih vežbi. Besplatno je i jača srce i pluća, kao i noge. Pomaže u sprečavanju osteoporoze, smanjuje krvni pritisak i holesterol, pomaže kod dijabetesa i povećava fleksibilnost.
Svakodnevna šetnja u trajanju od 30 minuta može biti cilj koji se lako dostiže, možda šetnja do posla ili bar deo puta, za vreme ručka kratka šetnja i još predveče neko vreme prošetati. Kako vam se kondicija povećava, možete alternativno početi sa sporim džogiranjem. Umesto liftom idite stepenicama kao još jednim vidom rekreacije.
Joga smanjuje stres i poboljšava snagu, fleksibilnost, koordinaciju, cirkulaciju i držanje. Može čak i smanjiti broj napada astme. Joga je stara indijska veština, koja datira još pre 5000 godina. Međutim, danas ljudi koriste jogu kao tehniku za povezivanje tela i uma na način koji podstiče relaksaciju i opuštanje. Postoje različiti tipovi joge, ali skoro svi tipovi koriste kombinaciju tehnike disanja, fizičke vežbe i držanje. O jogi možete naučiti iz knjiga i preko DVD-ja, ali najbolje je da idete na časove joge i da učite od instruktora.
