Intrauterina inseminacija (IUI)

Iako intrauterina inseminacija (IUI) po zvaničnoj i važećoj definiciji ne spada u grupu asistiranih reproduktivnih tehnologija, ona ipak podrazumeva ubacivanje prethodno laboratorijski obrađenih spermatozoida u matericu u vreme ovulacije. Zato je ranije metoda IUI nazivana „niskom tehnologijom“. To je najjednostavniji oblik asistiranog oplođenja.

Inseminacija se u zavisnosti od indikacije može izvesti u spontanom i indukovanom ovulatornom ciklusu. Indikacije za primenu su:
  • idiopatski i imunološki subfertilitet,
  • cervikalni faktori,
  • endometrioza izvan jajovoda,
  • muški subfertilitet.

Takođe, neophodno je da morfologija spermatozoida bude regularna. Za inseminaciju se može koristiti sperma partnera (AIH-artificijalna inseminacija homologa) ili donora (AID), ali i mešavina sperme partnera sa spermom davaoca (AIM).

AIH se primenjuje kod parova kada je kod muža dijagnostikovana:
  • ejakulatorna disfunkcija ili muška subfertilnost,
  • imunološki faktor,
  • cervikalni faktor ili endometrioza kojom nisu zahvaćeni jajovodi.
AID se primenjuje kada je kod muža dijagnostikovana:
  • azoospermija,
  • teška oligoastenoteratozoospermija ili genetsko oboljenje.

Nakon laboratorijske obrade spermatozoida metodom swim up uzorak, može biti ocenjen na osnovu koncentracije spermatozoida kao dobar (>6 x 106/mL), srednje dobar (1-6 x 106/mL) i loš (<1 x 106/mL).

Uspešnost ove metode se kreće od 12-15%.